Холандски истражитељи одбили су да прихвате потенцијално иновативне нове материјале у случају пада авиона МХ17 од немачког приватног истражитеља Јозефа Реша и нису узели у обзир те материјале у својој презентацији прошлог месеца, изјавио је Реш.
Он је рекао да је тај материјал одбила Заједничка истражна група под руководством Холандије, након што је их он замолио да их објаве.
Реш је истакао да његови материјали укључују важне нове информације, укључујући аудио-записе о ваздушном саобраћају у тој области на дан инцидента, снимке комуникације украјинских војника, снимке повезане са летом председника Русије Владимира Путина из Бразила у Москву на дан пада авиона, личне снимке пилота о инциденту и друге доказе.
Ниједна од тих информација није искоришћена у јунској презентацији Истражне групе, у којој су поновљене раније тврдње да је МХ17 „оборен руском ракетом ’бук‘“, нагласио је истражитељ.
„Наша највиша могућа безбедност, ако се уопште може гарантовати, може се осигурати јавним саопштењем, заједно са обелодањивањем информација Истражне групе и тужиоца“, инсистирао је Реш, објашњавајући да жели да види јавно обелодањивање његових информација бојећи се за свој живот након што је добио неколико претњи смрћу због свог истраживања.
Истражитељ је рекао да је спреман да открије име свог извора истражитељима међународне групе и пружи им друге важне информације, укључујући наводне тајне документе за које се раније сматрало да су уништени, а који садрже белешке неименованих високих званичника и политичара и обавештајних агената, као и „додатне документе“ о чијем садржају је рекао да не може да расправља због забринутости за своју безбедност.
Истражна група тек треба да одговори Решу, док су му холандски тужиоци написали писмо рекавши да ће његова понуда бити „узета у обзир“, али и додајући да је његов захтев за објављивање информација „веома необичан“ и да може да „нанесе штету“ истрази. Тужиоци су му саветовали да се уместо тога жали немачким тужиоцима.
Холандски тужиоци су му рекли да своје материјале може да пошаље Заједничкој истражној групи преко специјалног онлајн обрасца.
Раније је Москва позвала групу на челу са Холандијом која истражује пад малезијског авиона на лету МХ17 у јулу 2014. године изнад источне Украјине да се усредсреди на непристрасну анализу доступних података. Последње тврдње Истражне групе малезијски премијер је оценио као политички мотивисан лов на вештице против Русије.
Јозеф Реш истражује ову авионску несрећу од 2014. године као приватни истражитељ.
Пад малезијског авиона
Путнички авион „боинг 777“ компаније „Малезија ерлајнс“, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. Нико од 298 путника и чланова посада који су се налазили у авиону није преживео.
Кијев је за катастрофу оптужио устанике у Донбасу, који су пак изјавили да немају средства која би могла да оборе авион на тој висини и за обарање оптужили Украјину. Без обзира на ратна дејства, Кијев није затварао небо изнад Донбаса за међународне путничке авионе.
Ради истраге о авионској несрећи формирана је међународна Заједничка истражна група, коју чине представници Аустралије, Белгије, Малезије, Холандије и Украјине.
Међународна истражна група представила је прелиминарне резултате истраге о паду авиона на лету МХ17 на истоку Украјине. Она тврди да је малезијски „боинг 777“ оборен ракетним системом „Бук“, који припада 53. ракетној бригади Војске Русије из Курска. Истражна група сматра да је „Бук“ довезен из Русије, а затим враћен. Москва категорички негира те оптужбе.
Русија је спровела сопствену истрагу у којој је закључила да је МХ17 оборен старијом верзијом ракете „бук“, произведене 1986. године, коју је имала Украјина, а Русија је поступно испразнила своје залихе те ракете у оквиру програма војне модернизације која је почела у првој деценији 21. века. Руска истрага је обухватила опсежне студије форензичких доказа, као и досад невиђену декласификацију претходно тајних података о напредном војном хардверу и сложеном експерименту одбрамбеног концерна „Алмаз-Антеј“, произвођача „Бука“, како би утврдила ко је оборио авион.
Прошлог месеца, након објављивања последњих тврдњи Заједничке истражне групе, које укључују именовање тројице руских држављана и једног држављанина Украјине за осумњичене у овом случају, Москва је одбацила оптужбе и поново позвала на непристрасну истрагу. Председник Русије Владимир Путин изјавио је да би Москва могла да призна резултате истраге само уколико буде могла да учествује у њој. Малезијски премијер Махатхир Мохамад такође је одбацио тврдње ове истражне групе, рекавши да Куала Лумпур „није задовољан“ због истраге, „јер је од самог почетка то било политичко питање о томе како оптужити Русију“ за обарање авиона.
Спутњик