Специјализована већа и специјализовано тужилаштво тзв. Косова пред којима за сада још увек само „фигурирају“ истраге против појединих припадника ОВК, основана су према косовском Уставу и косовским законима за време владе Исе Мустафе, ради процесуирања ратних злочина и злочина против човечности почињених током оружаних сукоба на Косову и Метохији.
Повод за оснивање ових тела био је извештај Парламентарне скупштине Савета Европе “Нечовечно поступање с људима и недозвољена трговина људским органима на Косову“ (широј јавности познат као „Извештај Дика Мартија“) који је усвојен у јануару 2011. године.
С једне стране, ову инсистуцију са седиштем у Хагу, чине Специјализована тужилаштва која истражују почињене злочине, сакупљају доказе, испитују сведоке, а од зимус и осумњичене међу којима се прошле седмице појавио и премијер привремених приштинских институција у оставци Рамуш Харадинај (који је одлучио да се пред тужилаштвом брани ћутањем).
С друге стране су Специјализована већа, која се популарно називају „Суд за злочине ОВК“, која за сада не суде, јер се чекају прве оптужнице које треба да поднесе Специјализовано тужилаштво.
Специјализована већа и специјализовано тужилаштво део су правосудног система Косова, али им је седиште, ради безбедности и заштите сведока, измештено у Хаг.
Портал „European Western Balkans“ („EWB“) подсећа да је Европска унија, на основу Мартијевог извештаја, у септембру 2011. основала Специјалну истражну радну групу, која је у лето 2014. године објавила да су докази, прибављени током истраге, довољни за подизање оптужница, а исте године донета је одлука о оснивању специјализованог тела које ће се њима бавити.
Две године касније изабране су секретарка и председница Специјализованих већа и специјализованог тужилаштва, чиме је тело и званично поцело да ради, уз финансирање ЕУ и партнерских земаља.
Скупштина тзв. Косова је у августу 2015. усвојила амандман на Устав којим се омогућује оснивање судског тела са специјалном надлежношћу, а потом је уз велике потешкоће донет „лекс специјалис“, касније замало оборен, који је уредио његово функционисање, укључујући и поделу судија у одговарајуће панеле и успостављање специјализованог тужилаштва, подсећа „European Western Balkans“.
Тај портал указује да је привремени споразум с државом домаћином између Републике Косово и Краљевине Холандије потписан у јануару 2016. године, а ступио на снагу годину дан касније, чиме су Специјализована већа добила право да воде поступак у овој чланици ЕУ.
У саставу Специјализованих већа налазе се међународне судије, правни стручњаци с највишим квалификацијама у државама свог порекла, који морају да буду присутни у Хагу када то процедура од њих захтева, односно на позив председника суда.
Судије поставља шеф Мисије ЕУЛЕКС-а по препоруци независне Комисије за избор, која се, како пише „EWB“, састоји од двоје међународних судија са значајним искуством из области међународног кривичног права и једног међународног званичника.
Свих 19 судија који су тренутно ангажовани у Специјализованим већима долазе из држава Европе и Северне Америке: четворо њих је из Немачке, по двоје из Француске, Италије и Холандије, а присутне су и судије из САД, Канаде, Норвешке и Швајцарске.
Председница суда је Екатерина Трендафилова из Бугарске, која је пре овога обављала функцију судије Међународног кривичног суда.
У ексклузивном интервјуу за Танјуг Трендафилова је пре годину и по дана поручила да ће суд оптуженима обезбедити непристрасно и фер суђење, а да ће процесуирати и све оне који покушају да на било који начин угрозе безбедност жртава и сведока или да врше било који вид притиска на судије.
Иначе, надлежност Специјализованих већа и специјализованог тужилаштва временски је ограничена на догађаје од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године.
Под надлежност овог тела спадају злочини који су или започети или почињени на Косову, а које су починили држављани, у то време, Косова или СРЈ.
Извештај Савета Европе из 2011. године посебну пажњу усмерио је на вађење људских органа на територији Албаније, и очекује се да ће се Специјализована већа бавити и овим злочинима.
Такозвани Устав Косова прописао је да ће рад овог тела трајати пет година, с могућношћу да и пре тога буде завршен, али и да се продужи ако обавештење о завршетку рада изостане.
Суд формално функционише већ две године, али не суди. Постоји списак од 150 адвоката из централне Србије, са Косова, Немачке, Велике Британије и других држава који су добили лиценце да буду браниоцу будућих оптужених, односно пуномоћници жртава и да заступају њихова права.