Кроз историју се показало да носачи авиона нису најјача страна руских оружаних снага. Међутим, Русија поседује технологију која омогућава да се у случају неопходности ефикасно супротстави „плутајућим аеродромима“. Могу се активирати „најинтелигентније“ и најмање уочљиве ракете, како из ваздуха тако и са земље.
Још један инцидент са Ираном, који је покушао да заустави британски танкер, хипотетички је могао да доведе ситуацију у Персијском заливу до нивоа активног војног сукоба између НАТО чланице и Ирана. Неизбежан развој таквог конфликта могао би да буде велика операција међунационалних снага, на челу са САД, против Техерана.
У таквој операцији би у сваком случају учествовале ударне групе носача авиона. Ови догађаји су међу стручњацима изазвали активне расправе о противавионским способностима Ирана. Због тога се поставља питање — како би се савремене оружане снаге Русије супротставиле носачима авиона ако би се нашле у сличној ситуацији, пише војни експерт Дмитриј Корњев.
ШТА ЈЕ УДАРНА ГРУПА НОСАЧА АВИОНА?
То је група бродова на челу са вишенаменским носачем авиона, која укључује од 4-5 до 10-15 бродова и подморница. Састав групе носача авиона обично укључује неколико крстарица, разарача или фрегата са противваздушним или противбродским ракетним системима, као и системе за борбу против подморница. Осим тога, подводну одбрану ударне групе обезбеђују и једна или две нуклеарне противбродске подморнице. Стандардно, зона одбране ударне групе носача aвиона има радијус до 400-500 километара.
НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВ НА МОРУ
Носач авиона је данас циљ који представља највећи изазов на мору. Он може да буде уништен нуклеарном експлозијом из близине или помоћу неколико противбродских ракета или торпеда са обичним бојевим главама. Међутим, како би уништили носач авиона уз помоћ торпеда или бродских ракета, авиони или подморнице које врше напад на носаче авиона треба да им приђу на одређено растојање. Мали број ракетних система има могућност да напада носач авиона са удаљености која премашује његову зону одбране.
КАКО СУ СЕ У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ БОРИЛИ ПРОТИВ НОСАЧА АВИОНА?
У совјетско време произведене су нуклеарне подморнице са крстарећим ракетама пројеката 949 „Гранит“ и 949А „Антеј“, које су биле намењене борби против носача авиона. Свака од ових подводних крстарица је била опремљена са 24 велике крстареће ракете „Гранит“, које су примењиване истовремено. Сматрало се да напад „паметних“ и „усаглашених“ противбродских ракета „Гранит“, распоређених у одређеном правцу и координираних у времену, може да пробије одбрану носача авиона и да их онеспособи, а можда и потопи.
ШТА РУСИЈА ДАНАС ПРЕДУЗИМА?
Део подморница из тих пројеката већ је повучен из састава руске Ратне морнарице. Вероватно се ближи крају и гарантни рок складиштења ракета „Гранит“. Због тога се већ неколико година ради на модернизацији тих ракетних носача у оквиру Пројекта 949 АМ и врши се замена ракета „Гранит“ ракетама вишенаменског ракетног система „Калибар“. Врло је могуће да ће у будућности ти бродови постати носачи нових хиперсоничних противбродских ракета „Циркон“. Системи „Калибар“ и „Циркон“ имају домет већи од 500 километара, али ће за њихову циљну употребу бити неопходно спровести извиђање и издавање циљне ознаке са координатама групе носача авиона. У супротном, употреба таквих ракета ће бити узалудна. Могуће је да ће прве сличне подморнице бити укључене у руску Ратну морнарицу након 2021. године. Сматра се да ће оне бити у могућности да се мање-више ефикасно одупру носачима авиона, под условом да поседују средства за извиђање.
НЕМА ДОВОЉНО БРОДОВА
Поред подморница, и многи бродови са ракетним системима типа „Калибар“ у саставу руске морнарице имаће сличне могућности. Међутим, поново је проблем у извиђању и броју бродова-носача таквих ракетних система. Тренутно у саставу руске флоте постоји мали број великих океанских бродова са таквим могућностима. Тек средином или крајем двадесетих година биће могуће обезбедити присуство одређених снага које ће се супротставити носачима авиона на океану.
АВИЈАЦИЈА ДУГОГ ДОМЕТА ПРОТИВ НОСАЧА АВИОНА
Једно од основних средстава за уништавање ударне групе носача авиона у совјетско време била је авијација дугог домета са ракетама. Авиони типа Ту-22М, који су на Западу били познати као „Бекфајер“, са једном или две ескадриле били су предвиђени за нападе на ударну групу носача авиона. Домет њиховог оружја, надзвучне противбродске ракете Х-22, благо је премашивао радијус континуиране одбране носача авиона.
Тренутно Русија не поседује довољан број борбених авиона-носача типа Ту-22М3 и модернизованих ракета типа Х-32, које су стигле као замена ракетама Х-22. Можда је то због чињенице да је тренутно у борби против носача авиона акценат на другим средствима морнарице, ваздухопловних и ракетних снага.
Међутим, у случају појављивања авијацијске модификације противбродске ракете „Циркон“, могућности бомбардера дугог домета у улози лансирних платформи у борби против носача авиона ће осигурати њихов пораз на великим растојањима.
ИСКАНДЕР-М: НАПАД НА НОСАЧ АВИОНА СА ЗЕМЉЕ
Најефикаснија средства за уништавање великих и заштићених мета као што су носачи авиона, могли би да постану копнени ракетни системи. Међутим, како би се гарантовало уништење носача авиона, неопходна је примена ракете са бојевом главом на самонавођење. Тренутно такве могућности поседује само ракетни систем „Искандер“ са балистичким ракетама 9М723 и крстарећим ракетама 9М728. Пре нешто више од годину дана, први пут су одржане војне вежбе током којих су ракетни системи „Искандер“ гађали мете на води.
Јединствени ракетни систем, који се налази у саставу скоро 20 ракетних бригада, може да врши нападе на мете које се налазе на удаљености до 500 километара, што значи да може да гађа и борбену групу носача авиона. Супротстављање нападу овог ракетног система уз помоћ модерних система одбране било би изузетно тежак задатак.
„НЕВИДЉИВЕ“ РАКЕТЕ
„Кинџал“ је нови ракетни систем са хиперсоничном аеробалистичком ракетом и авионом-носачем МиГ-31. „Кинџал“ може да погађа фиксне мете и мете са малим маневарским способностима на удаљености до 2.000 километара од базе авиона-носача. Узимајући у обзир суперсоничну брзину носача и хиперсоничну брзину ракете, напад на носач авиона може бити изведен у року од неколико минута након пријема наредбе. Одбијање напада „Кинџала“ уз помоћ савремених средстава одбране такође ће бити готово немогуће — високопрецизна „стелт“ ракета малих димензија има могућност да изведе противракетни маневар, избегавајући противавионску и противракетну одбрану носача авиона. Тачност погађања мете код ових ракета омогућава уништавање бродова чак и без нуклеарне бојеве главе, што се може искористити у сукобу ниског интензитета, пре него што прерасте у нуклеарни сукоб.
ШТА ЈЕ НАЈЕФИКАСНИЈЕ
Најнапреднија и најефикаснија средства против носача авиона у савременој Русији су хиперсоничне противбродске ракете „Циркон“, које су тренутно у фази тестирања и припремају се за распоређивање на бродовима и подморницама руске морнарице, као и аеробалистичке ракете система „Искандер М“ и „Кинџал“. Неколико удара таквим ракетама на носач авиона било би довољно за онеспособљавање брода на дуже време, а могуће и за потпуно уништавање „плутајућег аеродрома“. Наравно, оваква средства одбране, које Русија има на борбеној дужности, значајно снижавају вероватноћу да ће се крај обала Русије појавити непријатељске ударне групе носача авиона.
sputniknews.com