Дан пре доласка нове председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у Загреб, из Брисела је стигла вест да је Хрватска завршила технички део посла за улазак у шенгенски простор. То значи да су задовољени сви критеријуми кад је реч о чувању граница које ће, уласком Хрватске, постати и европске. То, међутим, не значи да ће Хрватска скоро у „Шенген“, јер је чека политичка одлука свих чланица ЕУ, које су у шенгенском простору.
Поређења ради, ни Румунија ни Бугарска још увек нису у „Шенгену“, иако су пре више година завршиле технички део посла, а Холандија се и даље противи да оне буду део заједничког европског простора.
Један од разлога је у томе што Европа контролише колико се спроводе владавина права и борба против корупције, а процена је и Немачке и Француске да, на том пољу, Румунија и Бугарска још не задовољавају.
Са друге стране, и Хрватска ће у периоду који следи морати да докаже да се у дело спроводе све оне обавезе које је преузела уласком у ЕУ што, између осталог, значи и поштовање права мањина. Словенија је, незадовољна што Хрватска не спроводи одлуку арбитражног суда, најавила да ће блокирати улазак у „Шенген“, иако би баш тој земљи одговарало да комшије преузму контролу над европским границама.
Британски Би-Би-Си објавио је репортажу која указује на чињеницу да хрватски полицајци силом терају избеглице које долазе из БиХ, туку их и отимају им мобилне телефоне, што компромитује правила која треба да се спроводе на европским границама, па би то додатно могло да угрози хрватски улазак у „Шенген“.
У овом тренутку, више од 6.000 полицајаца даноноћно контролише копнену границу Хрватске и БиХ, а када Хрватска уђе у „Шенген“ управо се на том простору очекује и највећи број улазака и излазака путника који иду у Европу и враћају се из ње. Врше се и велике припреме и за све оно што ће се догађати на граници Хрватске и Србије, с тим да хрватска страна наглашава да је и до сада остварена добра сарадња.
У овом тренутку, незахвално је говорити о томе кад је реално да Хрватска приступи Шенгену, али се то може очекивати у року од неколико година. У оптималној варијанти чак и догодине, пошто престане хрватско председавање, или до краја 2024. године, док траје мандат садашње комисије.
МОР: ХРВАТСКА ДА ПРИЗНА ЗЛОЧИНЕ У НДХ
Амбасадор Израела у Загребу Илан Мор позвао је Хрватску да призна злочине почињене у НДХ, који, како је рекао, треба да постану и предмет изучавања у образовном систему.
– Морате се суочити с тим – поручио је Мор у интервјуу за Н1 телевизију. – Преузмите одговорност за будуће генерације. Рецимо истину о ономе што се на овим просторима догодило између 1941. и 1945. током Независне Државе Хрватске.
Упитан како се осећа када пролази загребачким улицама и види свастику или усташко слово „у“, Мор каже да га то растужује.
– Важно је да средњошколци посете Јасеновац – рекао је израелски дипломата. – Важно је да знају историјску истину. Свастици и овом слову ‘У’ није место у школи, влади ни држави.
МОДЕРНИЗОВАНА ГРАНИЦА
Технички део посла за Хрватску је био веома компликован, укључивао је и обнову многих аеродрома, а са европским новцем полиција је добила и најмодернију опрему за контролу граница дању и ноћу.
Ј. Керблер