Министар унутрашњих послова Румуније Николаје Мога у уторак је поднео оставку, само шест дана након што је ступио на дужност, а разлог су догађања повезана са убиством двеју тинејџерки, догађаја који је дигао земљу на ноге. Румуни су оптужили полицију за несавесно поступање у овим случајевима и за смрт девојака окривили званичнике.
После претходног смењивања шефа националне полиције Јоана Буде уочи викенда, а у уторак и оставке министра, грађанска свест румунског народа положила је још један испит. Оставку је поднео и шеф војне Специјалне телекомуникацијске службе, али „не због сопствене кривице, већ да би заштитио углед службе“. Јавност, међутим, није задовољна са овим оставкама.
Недавно убиство Александре Макесане (15) изазвало је бес јавности, јер полиција није правовремено реаговала на девојчине телефонске позиве за помоћ, нити је поверовала да је она киднапована. Полиција је, осим тога, имала проблема да лоцира девојку, јер су користили погрешну технологију, а тражила је и непотребне налоге за претрес кад је, после пуних 19 сати, пронашла кућу мушкарца који је Александру киднаповао.
Накнадно је откривено да је исти мушкарац, Румун Георге Динка, убио и Луизу Маленку (18), девојку несталу у априлу ове године.
Захтевима народа да се одговорни у полицији казне придружио се и председник Румуније Клаус Јоханис. Он је констатовао да, у овом случају, „румунске институције нису испуниле дужност да заштите основно право на живот“.
Рађани Букурешта одали су почаст убијеним тинејџеркама на скупу у организацији група за заштиту права жена и организација које се боре против насиља у породици. Неки су ставили траке преко уста, док су други узвикивали „Оставка!“ и „Полиција убија!“ испред министарства унутрашњих послова.
Румуни су, током последњих година, изласцима на улице успели да издејствују остварење многих захтева, оборе законе и утичу на доношење нових прописа. Одмах после парламентарних избора 2016. године, демонстрирали су против новоформиране владе премијера Сорина Гринденауа. Били су то најмасовнији протести у историји државе.
Тражене су измена кривичног законика и иницијативе за помиловање на стотине осуђених носилаца јавних функција због злоупотребе положаја. Грађани су однели победу.И претходног премијера Виктора Понту натерали су да поднесе оставку, а због корупције, пао је читав његов кабинет. Талас протеста који је однео ту румунску владу подигао се због пожара у дискотеци „Колектив“, у ком су изгорела 64 госта.
РЕФЕРЕНДУМ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
Председник Јоханис је после демонстрација против корупције, 7. фебруара 2017. расписао референдум на коме су се његови сународници изјашњавали о спорном декрету који је декриминализовао злоупотребу политичке функције и корупцију. Исход је био спектакуларан: Румуни ће се убудуће питати приликом доношења свих прописа везаних за борбу против корупције!
РЕКОРДНО
Током 27 дана, у јануару и фебруару 2017. Румуни су демонстрирали у око 50 градова широм земље. Број огорчених демонстраната у Букурешту 5. фебруара је премашио пола милиона.