Одређивање мере у којој би подаци и закључци до којих се дође у процесу утврђивања истине о последицама НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, по људе и животну средину, требало да буду строго поверљиви, нови је камен спотицања у раду Заједничког тела, основаног потписима четири министра у Влади у јуну прошле године.
Иако је Споразумом о оснивању дефинисана заштита поверљивих информација, годину дана после оснивања, 12. јуна 2019, донета је нова одлука о одређивању степена тајности. Ту одлуку, сазнају „Новости“, иако се сви још нису изјаснили јер су на одморима, одбија да потпише пет од 18 чланова Међуресорног координационог тела (МКТ), као и неки од чланова Савета и Управног одбора. То би опет могло да закочи почетак рада Заједничког тела, на који се чека 13 и по месеци.
Одлуку о одређивању степена тајности података потписао је министар Горан Триван, испред Министарства заштите животне средине, које координира рад тела у које су укључена још три министарства: одбране, здравља и просвете.
Триван је у среду у изјави за „Новости“ објаснио да у таквој одлуци не види ништа спорно, „јер људи који чине комисију нису државни службеници и морају да се обавежу на тајност дела оперативних података“. Чланови заједничког тела који одбијају да потпишу одлуку, међутим, тврде да би по том акту „строго поверљиво“, важило за највећи део рада Заједничког тела.
Према сазнањима „Новости“, одлуку о тајности одбијају да потпишу чланови МКТ: проф. др Даница Грујичић, генерал у пензији Слободан Петковић, проф. др Ратко Кадовић, др Милица Томашевић, затим проф. др Зорка Вукмировић, члан Савета.
– Тачно је. Одбила сам да потпишем одлуку о тајности, јер је идеја била да малтене 90 одсто података буде тајна – каже за „Новости“ проф. др Даница Грујичић, један од иницијатора оснивања Заједничког тела и члан његова два саставна дела: Међуресорног координационог тела и Управног одбора.
– Мој циљ је да подаци изађу у јавност, а не да уложимо велики труд и да то остане код неког у фасцикли. Грађани имају права да знају шта се овде десило 1999. године, а самим тим и светска јавност.
Професорка Грујичић не оспорава потребу да део тих података мора бити тајна:
– То се, разумљиво, односи на податке који се тичу безбедности државе, али то је свега неколико процената података. Са тим су сагласна и остала министарства.
Министар Триван пак тврди да не постоји ниједан параноични аспект код потписивања изјаве о тајности за све податке:
– Сигурно је да ће током истраживања бити информација које ће бити нека врста службене тајне, али резултати истраживања неће бити тајна, као ни епилог укупног рада Заједничког тела – објашњава Триван. – Какве су процењене последице и које мере треба предузети никако неће бити тајна.
Министар Триван каже да се то што се ради на утврђивању последица НАТО агресије многима не допада, па ни онима који су нас бомбардовали.
– Током рада могу да се пронађу подаци који ће бити државна и војна тајна. Не желимо да ризикујемо да се у јавности појаве неке ствари које су државне. Не знам да ли ће комисија моћи да ради ако сви чланови не потпишу. Разговараћемо на координационом телу о томе. Било би добро да се почне са радом, али све зависи од њих. Обезбедили смо све услове да могу да раде. Раније су недостајале канцеларије, сада је и то завршено.
Како објашњава Триван, требало би почети са формалним активностима Заједничког тела. За почетак – „да се одреди шеф Националне лабораторије“.
– Не треба политизовати ову ствар, јер је ово национално питање – говори Триван.
ЗАШТИТА ИНТЕРЕСА ДРЖАВЕ
У одлуци о одређивању степена тајности, у коју су „Новости“ имале увид, наведено је да би изношење података у јавност могло да има озбиљне последице:
– Означавање ових података степеном тајности „строго поверљиво“ неопходно је ради спречавања настанка штете по интересе Србије, односно ради спречавања озбиљног угрожавања међународног положаја Србије и сарадње са другим државама, међународним организацијама и другим међународним субјектима – наводи се у одлуци.