Недавно је обележена годишњица обуставе ратних дејстава и прекид НАТО агресије на Косову и Метохији. Али, по уласку тзв. ОВК настављен је злочин без преседана – прогон и убиства неалбанског становништва.
Заједно са својим родитељима и рођацима, деца Срба, Црногораца и Рома протерана су из више стотина села, насеља и градова. За само неколико месеци „мира” убијено је око хиљаду лица, а више стотина рањено, отето или нестало. Страдали су и они који су веровали да Срби и Албанци могу и даље да живе заједно, једни поред других. Један од њих био је и др Златоје Глигоријевић (41), педијатар, последњи лекар Србин у Дому здравља у Приштини. Он није желео да са колонама прогнаних спас тражи ван Косова и Метохије.
Упознали смо га током честих одлазака чланова наше комисије, да у сарадњи са СЗО и Уницефом подржимо решавање проблема високе стопе смртности одојчади и мале деце на КиМ. У свим тим активностима, др Златко је показивао много разумевања, умешности, љубави. Подједнако срдачно, на српском и албанском језику, обраћао се мајкама, дајући им стручне савете. Осим што је лечио и бринуо се о физичком здрављу деце, радо је прихватао и све превентивне мере, па тако и наш „Југословенски програм подршке дојењу”.
И док је за др Златка останак на радном месту био нормалан и добронамеран гест, некоме је то сметало. Када је тог 3. августа 1999. године, као и сваки пут, пошао у сусрет мајци која је у наручју држала дете и упитао је „шта је са вашим малишаном”, лажна мајка – жена убица извадила је испод појаса пиштољ и са неколико метака тешко ранила доктора Златка. Оперисан је у Приштини, али опоравка није било. Чим смо сазнали да му је живот угрожен, захтевали смо преко савезног Завода за здравствену заштиту и савезног Министарства здравља да се пребаци у Београд на даље лечење, али одговора није било. Заједно са др Ђурђом Кисин и члановима појединих институција данима смо се обраћали за помоћ многима – од југословенског Црвеног крста, Српског лекарског друштва, Канцеларије Уницефа у Београду, појединаца за које смо мислили да могу да помогну… али и њихови апели остали су без успеха.
Тада смо сазнали да је др Златко једно време лечен у Липљану, у привременој болници енглеског контингента Кфора, а када му се стање погоршало пребачен је у Скопље, где је и преминуо 17. августа 1999. године.
Насилна смрт др Златоја Глигоријевића биће упамћена по свему ономе што је нехумано и нечовечно – по прерушеном убици са дететом у наручју и нечасној забрани приштинских власти да се омогући адекватна помоћ и спаси живот, живот достојан поштовања.
Др Вида Парезановић,
некадашњи секретар савезне Комисије за заштиту здравља мајке и детета
Политика