Рамуш Харадинај примио је недавно у Приштини једне мало познате странке из Немачке, у којој је био и Абдул Алим Хамза, који је под присмотром немачких власти због исламских екстремистичких ставова, а експерт за безбедност Ирфан Пеци сматра да не треба потценити опасност од Харадинајевих контаката са салафистима у циљу формирања „велике Албаније“.
Хамза се у Приштини, у Харадинајевом кабинету, појавио као члан делегације мало познатог Савеза за иновације и правду (БИГ), партије регистроване у Немачкој, за коју тамошњи медији наводе да је блиска турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану.
Тај, салафистички проповедач из Бона, такође није раније привлачио пажњу јавности, иако је под присмотром немачких служби због екстремизма, док се, посебно у последње време, није ангажовао на друштвеним мрежама на којима отворено подржава Харадинаја.
Пред одлазак Харадинаја у Хаг, пред Специјални суд за ратне злочине ОВК, Хамза се солидарисао са њим, одбацујући оптужбе против приштинског политичара, којег назива „рођаком“.
Експерт за безбедности, познат у немачким медијима, Ирфан Пеци, који је тим поводом контактирао редакцију Танјуга, тврди да је Харадинају морао бити познат Хамзин салафистички, односно екстремистички „бекграуд“.
Пеци за Тањуг наводи да је Хамза због својих екстремистичких ставова већ „на радару“ немачких власти.
Он такође за Тањуг објашњава да је Савез за иновације и правду близак исламистима, те да ће, како најављује, немачки јавни сервис ускоро објавити пирлопг, на којем је, иначе, и он сарађивао.
Према његовим речима, међу члановима Савеза је и један политичар из Санџака, који је, како тврди, близак Странци демократске акције, а чланови те странке, турски грађани у Немачкој, су присталице Ердоганове политике.
„Тај податак показује да се овде успоставља савез. Препознаје се јасно осовина Санџак, Косово и присталице Ердогана“, каже Пеци и додаје да верује да је циљ свега тога тзв. Велика Албанија под турским утицајем. Упитан да ли је такозвана ОВК, чији је један од вођа био Харадинај, била под утицајем салафистичких струја, Пеци каже да је ОВК имала разне фракције, које су биле пре свега националистички усмерено.
„Међутим, данас видимо све више албанских салафисте који имају симпатије за ОВК и рат против Срба називају џихадом“, подвлачи Пеци.
Било је, каже, и појединих исламиста у ОВК, али и поред тога не би рекао да је ОВК била верски или салафистички мотивисана.
„Али, албански салафисти су симпатизери ОВК“, подвукао је он.
Сам Пеци, иначе, према доступним подацима, дете емиграната са простора бивше Југославије, 2007. године је био шеф немачког огранка „Глобалног исламског медијског фронта“, најважније пропагандне мреже Ал каиде.
Због тих активности је био ухапшен, осуђен на казну затвора, а потом је, према писању немачких медија, окренуо леђа екстремистичкој прошлости и посветио се борби против радикализације младих муслимана на немачком говорном подручју.
Издао је и књигу под насловом „Џихадиста“, а баварски јавни сервис снимио је о њему документарни филм.
Под салафизмом се, иначе, подразумева тумачење ислама на начин на који су то чиниле прве три генерације муслимана.
Екстремни салафисти, као што је Хамза, покушавају да искључе све, по њиховом виђењу не-исламске, утицаје на живот муслимана.
Хамза је у жижу интересовања немачких власти доспео због изјава као што су: „многе новине, које су под контролом Ротшилдових, циониста, данас су се радовали, отварали шампањац, када су сазнали да се људи убијају на Блиском истоку“ или „забрањује се да се каже да се у свету, Европи и САД ништа не одлучује без Израела и Јевреја“.