Председник Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић навео је да је током бомбардовања дошло до контаминације пираленом слива Лепенице од Крагујевца до ушћа у Велику Мораву. Истакао је да је истраживање Рударско-геолошког факултета показало да се на испитиваним местима варијација контаминације кретала од десет пута већих вредности пиралена од граничних. Најавио је да ће бити урађено ново истраживање како би се утврдило да ли сада има и у којој концентрацији пиралена.
Дарко Лакетић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да је Крагујевац град који се, нажалост, суочио са контаминацијом пираленима.
„Приликом НАТО бомбардовања дошло је до разарања великих индустријских трафоа у лакирници ‘Заставе’ и ослобађања веће количине пиралена“, навео је Лакетић.
Додао је да је на последњој седници Комисије професор доктор Иван Матић, професор Рударско-геолошког факултета у пензији, представио истраживање које је спровео на ту тему.
„Управо је Рударско-геолошки факултет, на челу са професором Матићем, радио једну студију на ту тему – контаминације пираленима слива Лепенице од Крагујевца до ушћа у Велику Мораву“, навео је Лакетић и додао да је професор Матић презентовао све доказе до којих су дошли.
Пирален се, нажалост, излио у реку Ждраљицу, након тога у Лепеницу и дошло је до контаминације читавог приобаља, односно тог појаса око река, објаснио је Лакетић.
Указао је да је реч о студији која је финансирана од стране ЕУ, а анализа материјала је рађена у Чешкој у референтним лабораторијама за пирален. „Резултати до којих су дошли су егзактни, релевантни и тачни“, нагласио је Лакетић.
Пиралени према становишту СЗО спадају у ред највећих токсина који постоје и најкацерогенији су.
„Информације имала власт, али није реговала“
Навео је да је ова студија рађена у периоду од 2002. до 2005. године и да су резултати поражавајући зато што показују да се на тим испитиваним местима варијација контаминације кретала од десет пута већих вредности пиралена од граничних до пет пута већих вредности од интервентних.
Нагласио је да је истраживање било транспарентно, али да власт 2005. године није реаговала на те доказе. „Те информације је имала и извршна и законодавна власт државе у том тренутку. Оно што је срамно је да власт тада није реаговала. Ако имате контаминацију држава је одговорна за то да мора да реагује у смислу деконтаминације“, додао је Лакетић.
Истакао је да су чланови Комисије направили састанак са државним секретаром Браниславом Блажићем у Министарству за заштиту животне средине и договорили наставак финансирања овог пројекта, јер је 14 година прошло од тих резултата.
„Сада је неопходно утврдити не само коте које су испитиване, него додатно проширити ово истраживање. То је оно што смо се договорили и на основу тог додатног испитивања где ћемо добити нове информације ми ћемо урадити и хитну реакцију након тога“, рекао је Лакетић.
Објаснио је да је реч о полуиспарљивом материјалу. „Приликом обрађивања земљишта, приликом орања, долази до померања тог површинског слоја и долази до испаравања те супстанце, делимичног испаравања“, додао је Лакетић.
Указао је да не могу са сигурношћу тврдити да ли сада има и у којој концентрацији пиралена. „Неопходно је урадити истраживање да би дошли до ваљаних података“, навео је Лакетић.
„Нема дубинске контаминације воде и земљишта“
Битно је нагласити, истиче Лакетић, да нема дубинске контаминације воде и земљишта, јер је пирален нађен у слоју од површинских 20 центименара земље.
Такође, важно је истаћи да када се земља обрађује пирален испарава и да су људи који су обрађивали земљу удисали то.
„Управо из тих разлога радимо анализу утицаја тих испарења сада на основу статистичких података на здравље становништва. Да видимо да ли постоји евентуално неки пораст оних тумора и оних карцинома који настају инхалаторним путем“, објаснио је Лакетић.
Навео је да су имали састанак и са онима који су чистили лакирницу „Заставе“ лопатама, ручно без неке ваљане заштитне опреме. „На састанку са тим људима видели смо да постоји један висок, висок проценат настанка малигних болести“, додао је Лакетић.
На питање зашто су седнице Комисије затворене за јавност, Лакетић каже да су донели ту одлуку јер су информације које се презентују на тим седницама од стране различитих сведока јако осетљиве и могу бити значајне по државну безбедност.
„Оно што је најзначајније за јавност и што желим да презентујем јавности јесте да ја као председник Комисије гарантујем да свака информација која је битна за јавно здравље становништва, за животну средину, за популацију уопште је изнешена, презентована јавности и тако ће бити и у будућности“, закључио је Лакетић.
РТС