Највећи српски војни аеродром у Батајници од 6. јуна носи име пуковника пилота Миленка Павловића, који је 1999. био ратни командант 204. ловачко-авијацијског пука. У петак, на дан славе Ратног ваздухопловства и ПВО, то је и свечано обележено откривањем табле са именом хероја. Он се 4. маја 1999. свесно жртвовао супротстављајући се својим неисправним авионом „миг-29“ налету више од 100 НАТО летелица на Ваљево и околину.
Наш отац је са ове писте полетео, не на обичан борбени задатак, већ у историју, легенду и причу. Полетео је да штити родни крај, нејач, родну груду, од оних који не знају ни за историју, ни за част, ни за понос, ни за људско достојанство. То није био лет у смрт, већ у бесмртност. Данас, 20 година касније, на велики православни празник Светог Илију његова породица је поносна и почаствована што стоји на истом аеродрому који сада носи његово име – рекао је на свечаности Павловићев млађи син Немања.
Он је имао девет година када је чуо за смрт вољеног оца. За неколико дана од стреса је неповратно изгубио косу, обрве и трепавице. Као и брат Стефан, од оца је наследио стаситост, чврст и оштар поглед.
Када је батајнички аеродром назван именом пуковника Павловића, исправљен је део историјске неправде према човеку који је одлетео у вечност и славу борећи се против непријатеља коме српска авијација није могла да парира застарелом техником.
Тог 4. маја 1999. „са врха“ је стигло наређење да се наши авиони супротставе масовном НАТО нападу на Ваљево и околину. Млади дежурни пилот је беспоговорно кренуо на задатак, а пуковник Павловић га је извукао из кабине уз речи: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу.“
Ушао је у „миг 29“, који је као и остали био скрпљен од делова других авиона. Ипак, зарулао је пистом и у ниском лету се устремио ка Ваљеву.
Убрзо по полетању отказао му је генератор наизменичне струје. Радар, ракете и навигација су постали неупотребљиви. Имао је само 15 минута рада мотора. Сви су очекивали да ће се вратити у базу…
Последња Павловићеве речи биле су „Имају ме“, пре него што је неколико ракета авиона Алијансе погодило његов „миг“. После Павловићеве жртве, из политичко-војног врха више нису стизали захтеви за подизање авиона.
Српски народ је пре 20 година показао какве људе има, када већ ништа друго није могао да супростави НАТО агресору. Пре 20 година убили су пуковника Павловића, али нису успели да убију његов дух, српску војску и Србију за коју је живео. Ратна техника се може купити, али не људи какав је био пуковник Павловић, коме као и свим ваздухопловцијма Србија дугује вечну захвалност – рекао је на свечаности министар одбране Александар Вулин.
Фото П.Милошевић
Данашњи командант 204. ловачког пука, бригадни генерал Жељко Билић, рекао је да није било лако одлучити чијим ће именом бити назван батајнички аеродром:
– Херојска и поносна Србија изродила је много хероја ваздухопловаца који су с пуковником Павловићем конкурисали за ову част. Он је први међу једнакима, јер је његово јуначко дело постало симбол херојства и слободарског духа.
ВОЉЕНИ ХЕРОЈ ИЗ ГОРЊЕГ ЦРНИЉЕВА
Пуковник пилот Миленко Павловић рођен је 5. окобра 1959. у Горњем Црниљеву код Осечине. Завршио је Ваздухопловну гимназију, Ваздухопловну војну академију, Генералштабну школу Војске Југославије. За живота је добио Медаљу за војничке врлине и 1988. Орден за војне заслуге са сребрним мачевима.
Летео је на авионима „миг-21“ и „миг-29“ и прошао све командне дужности у ескадрили. Звање инструктора летења стекао је 1998. године. Имао је 39 година када је постао командант 204. ловачко-авијацијског пука у Батајници.
Постхумно је 1999. добио Орден за храброст и Орден за заслуге у области одбране и безбедности. После 2000. породица је примила и Почасни позлаћени летачки знак, Официрску сабљу, Златни летачки знак и Орден Светог Владике Николаја од Православне епархије ваљевске.
ДАН СРПСКЕ АВИЈАЦИЈЕ ОБЕЛЕЖЕН И НА АЕРОДРОМУ У ЛАЂЕВЦИМА
Уз пригодну свечаност, сечење славског колача, смотру јединица и изложбу средстава ратне технике, на војном делу аеродрома „Морава“ у Лађевцима, недалеко од Краљева, припадници 98. ваздухопловне бригаде Војске Србије обележили су у петак Дан рода авијације и крсну славу – Светог Илију Громовника, којег српски ваздухопловци славе као свог заштитника још од 1924. године.
– После вишедеценијске стагнације, изостанка озбиљнијег улагања и опремања савременим ваздухопловима, чини се да за српску авијацију и РВ и ПВО долазе боља времена, па овогодишњи Дан авијације прослављамо са знатно више оптимизма – рекао је пуковник Дејан Васиљевић, командант 98. ваздухопловне бригаде.
Према његовим речима, након опремања транспортним хеликоптерима, наша авијација је снажнија и за нове ловачке авионе „миг-29“, који су уведени у оперативну употребу.
– Примили смо први Х-145, а очекујемо нове транспортне Ми-17В5 и борбене хеликоптере Ми-35. У употребу смо увели школске авионе „ласта“, а у току је модернизација авиона „орао“. Очекује нас и опремање даљинским пилотираним летелицама, што је значајан искорак за наше ваздухопловство – нагласио је Васиљевић.
– Ове кораке тумачимо као знак поверења у ваздухопловство и постојање јасне свести о његовом значају.
Г. Ћировић
Б. Субашић
http://www.novosti.rs/