На јесен није искључена радикализација политике косовских Албанаца као последица дипломатских пораза и неуласка у међународне организације.
Косовски политички ријалити на тему да ли ће бити ванредних парламентарних избора после оставке Рамуша Харадинаја на неколико дана је пао у други план када је шеф српске дипломатије Ивица Дачић показао дипломатску ноту из Централноафричке Републике, у којој се прецизира одлука те државе – да не признаје независност такозване државе Косово. За више од годину дана то је 14 међународно призната држава, чланица УН, која је променила став о статусу Косова, што додатно констернира албанску политичку елиту на КиМ.
Чињеница да је број земаља које су признале једнострано проглашену независност Косова пала на 101 узнемирила је Приштину, која је најавила да ће упркос дипломатској офанзиви Београда поново поднети захтев за чланство у Интерполу, о чему ће се одлучивати на Генералној скупштини међународне полицијске организације у октобру у Перуу, држави која није признала такозвано Косово. Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације за „Политику” каже да су мале шансе Приштине да уђе у Интерпол и наглашава да Албанци то добро знају.
Истиче да је задатак наше дипломатије да се добро спреми за гласање и да, како каже, политички представници Албанаца запамте гласање. „Наш је задатак да они у Перуу буду потучени до ногу и да резултат гласања буде далеко лошији по њих него што је то био прошли пут. Међународна подршка једном таквом насилничком приступу опада. Њихов евентуални улазак у Интерпол би ослабило нашу преговарачку позицију, а то би истовремено био скандал и они би то сигурно злоупотребљавали јер би на тај начин ограничавали људска права Срба на КиМ”, каже Милетић.
Додаје да му није јасно зашто у Приштини мисле да би Београд требало да дозволи „једној мафијашкој банди да уђе у полицијске структуре” и додаје „да би то била велика брука човечанства”. Истиче да би највећи пораз међународне заједнице био да такви људи буду део Интерпола и да одређују ко је криминалац, а ко није.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић такође сматра да ће нови покушај с Интерполом проћи као и претходни и за наш лист објашњава које су се све околности промениле. „Сада је утицај Русије и Кине појачан, док су проблеми на Западу велики, а истовремено се смањује утицај Америке. Тако да ту нема шансе да се нешто промени, а и косовска политичка елита и власт у Приштини није више политички проходна и популарна у свету као што је то био случај раније”, наводи Миливојевић.
Наш саговорник наглашава да то што нове државе одустају од признања Косова показује да прича о такозваној косовској независности није завршена. Каже да је више него очигледно да све више држава размишља о томе да ли су донеле добру одлуку када су признале Косово јер то својевремено није било урађано у складу с међународним правом, али ни интересима неких држава. „Повлачење признања Косова говори да је некада било политичких притисака, али и заблуде код неких држава”, каже Миливојевић.
Податак да Албанцима у свету све више пада рејтинг и да због такса на робу из централне Србије од 100 одсто постају део проблема, а не да су ове мере донеле жељено решење и приморале Београд да попусти, доводи их у незавидну међународну позицију. Више је него јасно да ће Приштина и ове године остати кратких рукава за улазак у Интерпол, али је питање како ће своју политичку и дипломатску фрустрацију покушати да реше политички представници привремених косовских институција, који због такса већ плаћају високу политичку цену.
Дејан Милетић каже да су Албанци с Косова очигледно изабрали стратегију опструисања разговора и могућих договора с Београдом. За њега није изненађење што су пре неколико месеци због дипломатских неуспеха посегли за таксама јер, како каже, да није то у питању, онда би нашли нешто друго.
„Поента је да они по сваку цену желе да избегну да у Трамповом мандату постигну договор, надајући да ће републиканска екипа после неких нових избора изгубити ослонце и полуге моћи у САД. Очекују да ће демократски кандидати имати велико разумевање за све што су косовски Албанци радили од деведесетих до данас. Уколико их пак Запад притисне као што је то сада случај са захтевом да повуку таксе, онда Приштина повлачи потезе којима само пролонгирају да испуне захтеве и тако тумачим оставку Рамуша Харадинаја и све што се догађа око влада и могућих ванредних избора”, каже Дејан Милетић.
Ни Зоран Миливојевић не очекује на јесен другу политику Приштине спремну за компромис и сматра да се може очекивати албански тврд став да се без признања нема о чему разговарати. Ипак, наводи да је могуће да косовски Албанци, када више не буду имали адуте у руци, покушају да радикализују ситуацију на Косову до новог инцидената.
„Очекујем да ће после неуспеха приликом уласка у Интерпол покушати да на силу уђу на север покрајине и да на тај начин изазову реакцију Београда. Колика ће агресивност да буде зависиће од њихових западних ментора. Управо због тога је Запад на проби да ли жели мир и стабилност јер је јасно да се та државност не може потврдити чланством у УН и друго, Србија неће одустати од става да неће да призна такозвану независност Косова”, каже Милојевић.
Да се може очекивати да косовски Албанци на јесен крену у радикализацију својих интереса сматра и Дејан Милетић јер, како наводи, они ће све учинити да онемогуће нормализацију односа.
„Таксе јесу битан елемент и услов за наставак дијалога, али сам сигуран да то неће стати само на томе, већ очекујем да ће у међувремену применити нешто друго. У овом случају боља је варијанта да таксе остану него да због повлачења признања такозване државе Косово и неуспеха који је више него известан на гласању за улазак Приштине у Интерпол дође до оружаних провокација над српским становништвом на КиМ и да би у том случају морали да реагујемо”, закључује Дејан Милетић.
Политика