Присуство америчког нуклеарног оружја у Европи и Италији, од кога се већина налази у базама „Геди“ и „Авијано“, није никаква новост. Есејиста, аутор књиге „Носач авиона Италија. Шездесет година НАТО-а у нашој земљи“ Фабрицио ди Ернесто је у интервјуу за Спутњик рекао да су базе неопходне Пентагону како би одржавао тензије у односима са Москвом.
Извештај Парламентарне скупштине НАТО-а открио је присуство америчког нуклеарног оружја у Европи, указујући и на његов тачан положај. Поменуте су две базе у Италији. То је већ одавно познато. Зашто италијанска влада никада није отворено признала да у Италији постоји нуклеарно оружје?
— Већ дуги низ година се говори о присуству америчких нуклеарних бојевих глава у Италији и Европи. У Италији то никада није потврђено, јер је то била војна тајна. Чак су и назив споразума — Stone Ax — који су потписали Вашингтон и Рим, САД обелоданиле тек 2005. године, али још увек није познат тачан датум његовог потписивања.
Споразуми према којима Италија уступа своје војнике Сједињеним Државама и НАТО-у такође су тајни, и о њима се готово ништа не зна. Детаљи тих договора се откривају само у изузетним случајевима. Присетимо се, рецимо, катастрофе на жичари у Кавалезу, када је влада била приморана да објасни зашто амерички војници, који су одговорни за несрећу, не могу да одговарају пред италијанским судом. Може се претпоставити да, када су у питању споразуми који су погубни за Италију, наша држава не жели да покаже колико се покоравамо Вашингтону.
Италија је једина земља у Европи која има две НАТО базе. Дакле, Италија је стратешка база за америчке војне мисије?
— До краја 1970-их, почетка 1980-их, неколико атомских бомби је чак било размештено у летовалишту Римини. Географски положај Италије и њен издужени облик чине је идеалним „носачем авиона“ на Медитерану, и због тога смо одувек били од великог значаја за стратешке интересе САД. Иако поједине земље у источној Европи нуде своје услуге Пентагону, ми данас представљамо основу за операције на Блиском истоку и у Северној Африци. Нису случајно 2011. године бомбардери који су напали Либију полетали са аеродрома „Ђоја дел коле“.
Колико су поуздане италијанске базе у којима се чувају нуклеарне бомбе? Да ли се то оружје може наћи у рукама терориста или екстремиста?
— Када је о томе реч, можемо бити мирни. Бомбе се чувају у подземним бункерима војних база. Потенцијални терористи морају да пробију обезбеђење око базе, да уђу у базу, пронађу бункер, неутралишу спољну заштиту бункера, а затим и унутрашњу. Рекао бих да је то практично немогуће.
Да ли у наше време има смисла да се обезбеђује функционисање база са америчким нуклеарним оружјем које је усмерено против Русије?
— САД су педесетих година покренуле своје војно присуство у Италији и Европи да би биле противтежа Совјетском Савезу. СССР се распао и сада се НАТО „преквалификовао“ у силу која се супротставља терористичким претњама и претњама америчкој безбедности, међу којима и измишљеној „руској претњи“. Ако погледамо пажљивије, видећемо да се у ствари Вашингтон опасно приближава руским границама.
Присуство база и бомби у Европи Вашингтон користи за контролисање савезника и истицање своје супериорности. По мом мишљењу, нема смисла постојање база са нуклеарним оружјем у Италији, али Пентагону су неопходне како би одржавао тензије у односима са Москвом.
Да ли ће доћи дан када ће Италијани добити конкретну информацију о базама на сопственој територији?
— Искрено се надам да ће доћи дан када ће грађани Италије добити те информације. Међутим, наша политичка класа је толико зависна од САД, да верујем да ће становништво сазнати само неопходан минимум информација.
https://rs.sputniknews.com