Честитка САД Рамушу Харадинају на одлуци да се одазове позиву Специјалног суда за Косово, уз истовремену личну честитку генерала Веслија Кларка „на преданости у постизању напретка и развоја Косова“, у ствари су шифроване поруке да се не узбуђује превише све док поступа по упутима и инструкцијама његовог главног ментора с оне стране Атлантика. Уосталом, зар није сам Харадинај својевремено изјавио за ТВ „Хепи“ да Косово и нема спољну политику, те да је, у ствари, води Америка.
И није се Харадинај нешто потресао ни током изненадног пута у Хаг, где је саслушан као осумњичени, ни по повратку, када је чак покушао да одржи седницу сепаратистичке владе иако је поднео неопозиву оставку. Приштинска „Коха“ примећује да се Харадинај, пошто се вратио са саслушања у Специјалном суду у Хагу о злочинама тзв. ОВК над Србима и другим не-Албанцима, понаша као да се у међувремену ништа није догодило.
Мада се, иако се не види, догодило и догађа много тога. А нарочито у вези с таксама и наставком преговора између Београда и Приштине. Харадинај, са већ стеченом ауром тврдог и непопустљивог играча, приликом подношења оставке најавио је да таксе остају на снази, мада је свима јасно да се ради о изнуђеном чину како би дошло управо до њиховог укидања, само је за то тражен прихватљив начин.
ВАШИНГТОН – СКРИВЕНА ПРАВА АДРЕСА
Белодано је јасно да кукање Београда на неиспуњавање Бриселског споразума од стране Приштине и увођење стопроцентних такси на производе из централне Србије није било упућено на праву адресу – у Вашингтон (додуше било је понекад, изокола и посредно, тако да се амерички партнери не наљуте), који најновијим и „ненаданим“ потезима показује ко је главни играч на Балкану (без обзира што Брисел, а пре свега Париз и Берлин сматрају да је косовски проблем превасходно европско питање).
А како је дошло до тога да Харадинај баш у овом тренутку буде позван у Хаг, по трећи пут (сада, додуше, пред Специјални суд за Косово), и чијим интересима служи тужилаштво из Хага „Печат“ је детаљно описао и анализирао у прошлом броју у тексту „Теорија завере“, па извео и реперкусије по преговоре између Београда и Приштине, било да се иде на нове изборе или да буде формирана нова влада.
Само наивни могу да поверују да су избори и косовска влада питање унутрашње, још мање демократске, политике која се води у јужној српској покрајини, а не нови замах с новим играчима у решавању или додатном заплитању ионако замршеног косовског чвора.
Није случајно да се све дешава у периоду када долази до значајне дипломатске смене у овдашњим амбасадама, нарочито резидената великих сила. То се посебно односи на руског амбасадора, кога је већ у најави пратио имиџ врхунског дипломате и познаваоца балканских прилика.
Нови руски амбасадор Александар Боцан-Харченко био је представник званичне Москве на готово свим важнијим међународним конференцијама и преговорима на којима су се решавали спорови настали распадом Југославије.
(фото:Лола Ђорђевић)
Москва, додуше, нема војни утицај на Балкану, a њено политичко и дипломатско учешће је у процесу решавања додатно ограничено од 2008. године, предавањем КиМ из надлежности УН у надлежност Еулекса, па се појава руског „тешког калибра“ у лику амбасадора Боцан-Харченка тумачи као показатељ колико је Србија важна за Москву, а уједно пребацује Западу неуспех његове мировне мисије на Балкану.
У новонасталој констелацији Харадинај је, наравно, за нове изборе, на којима би капитализовао све добити које му је донела оставка због одласка у Хаг, као и брз, скоро тријумфални повратак који се у шиптарском корпусу доживљава као повратак јунака и доследног заштитника косовске независности.
Иако је рекао да ће у Хаг отићи само као грађанин Рамуш Харадинај, а не као „премијер Косова“, њега је на приштински аеродром довезао службени аутомобил с ротацијом, уз пратњу два полицијска возила, а претходно је изјавио да ће на позицији премијера у оставци остати до избора новог кабинета.
И док чека тумачење уставног суда о статусу владе након оставке коју је поднео, бивши косовски премијер је позвао лидере странака владајуће ПАН коалиције на консултације које би се, како је иронично реплицирао на новинарско питање, односиле на „глобално загревање“.
Како је пренела приштинска „Газета експрес“, Харадинај је консултације иницирао пошто Хашим Тачи још ништа није предузео за превазилажење новонастале ситуације.
Дакле, Харадинај остаје важан политички играч, наравно, када неко други уместо њега укине таксе, иначе не би ни било оних честитки из Вашингтона.До расписивања избора или формирања нове владе, према наводима приштинских медија, Харадинаја треба да замењује Беџет Пацоли, први потпредседник владе.
Уколико не буде ванредних избора, бивши шеф Координационог центра за Косово и Метохију и потпредседник Владе Србије Небојша Човић као новог премијера види лидера Демократског савеза Косова Ису Мустафу, који је већ био премијер од 2014. до 2017. године, када су и формирана специјализована судска већа и специјализовано тужилаштво за злочине тзв. ОВК над Србима и другим не-Албанцима.
Харадинај је оставку поднео 19. јула а већ више од десет дана након ње у Приштини није јасно да ли ће и када доћи до ванредних избора, иако је председник тзв. Косова Хашим Тачи најавио да ће у складу са уставним надлежностима и обавезама ускоро отпочети процес консултација с парламентарним партијама.
КО СЕ „ПЛАШИ ИЗБОРА“
Тачи је ових дана био изложен оштрим критикама и оптужбама за намерно одлагање консултација како би, наводно, ДПК тајним договорима прикупила подршку за новог мандатара и тако били избегнути избори. Према оценама у Приштини, Тачи пре свега жели да што пре настави преговоре с Београдом и укине таксе, а Кадри Весељи се „плаши избора“ јер су резултати анкета о популарности странака у гласачком телу „све гори“ за ДПК.
Ту су и све наглашенији ставови да међу политичким партијама нема спремности за изборе, иначе би већ сазвали ванредну седницу скупштине са једном тачком дневног реда – распуштањем скупштине. За њено распуштање потребно је две трећине гласова посланика, односно 81 глас, док је за потврду новог мандатара и самим тим владе потребан 61 глас тренутног скупштинског сазива.
Тако је, уместо питања Харадинајеве инкриминације и свега онога што се дешавало у Специјалном суду за Косово и у вези с њим, пажњу јавности заокупило питање власти у Приштини, односно могуће владе с другим премијером или неминовних ванредних косовских избора, што је, вероватно, и био циљ главних протагониста косовске драме.
Скоро је заборављено да је већ сазнање да ће суд копати по ратним и послератним питањима „Косова“ изазвало панику међу командантима ОВК, пре свих код председника Хашима Тачија, премијера Рамуша Харадинаја и председника Скупштине Кадрија Весељија, због чега су пре више од годину дана покушали да законом онемогуће рад Специјалног суда.
ПРАВНА ЛАКРДИЈА ЗА ПОЛИТИЧКЕ ПОТРЕБЕ
Нису успели управо због противљења својих западних ментора а медији су указали на сву амбивалентност која се стварала око ОВК команданата. Тако је бивши амерички потпредседник Џозеф Бајден Тачија описао као „косовског Џорџа Вашингтона“, док је у извештају Дика Мартија упућеном Савету Европе он означен као „најопаснији шеф криминала међу командантима ОВК“.
Доскорашњи премијер Косова већ је одговарао пред судом у Хагу – два пута пред Међународним трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији. Тај суд га је 2008. ослободио оптужби за ратне злочине. Четири године касније суђено му је због сумњи да је застрашивао сведоке у првом случају, али је и у том процесу ослобођен. Не треба заборавити да је Рамуша Харадинаја у Хагу бранила за огромне паре и одбранила адвокатска канцеларија жене Тонија Блера. Овог пута Харадинај се у Хагу задржао мање од сат, после чега је у обраћању медијима поручио да се бранио ћутањем.
Саслушање Рамуша Харадинаја је обична правна лакрдија, сматра Бранислав Тапушковић, београдски адвокат са приличним стажом и искуством у Хашком трибуналу. „Зашто не кажу за шта је осумњичен, од чега се бранио ћутањем, где му је био адвокат. Све је то неозбиљно и смишљено за политичке потребе“, оценио је Тапушковић у изјави за „Танјуг“, уз неверицу да ће против Харадинаја бити подигнута оптужница, па ни за командну одговорност, као некадашњег команданта тзв. ОВК за злочине почињене на КиМ. Подсетио је да су специјализована тужилаштва и суд формирани у складу са косовским Уставом и законима, што види као правну лакрдију за политичке потребе.
Подсетимо, такозване косовске власти су под притиском из Брисела и Вашингтона донеле законе о формирању суда који формално функционише у оквиру косовског правосуђа, али му је седиште у Хагу и сви тужиоци и судије су међународни правници. Мандат Специјалног суда временски је ограничен – бави се злочинима од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000, али и извештајем Дика Мартија.
Суд формално функционише већ две године, али не суди. Засада тужилаштво само позива осумњичене и сведоке да дају изјаве и досад је, према евиденцији Удружења ветерана тзв. ОВК, позиве за испитивање примило око 70 чланова тог удружења.
Занимљиво је да је међу адвокатима будућих оптужених и Џефри Најс, некадашњи тужилац Хашког трибунала, а сада бранилац једног од команданата ОВК Самиа Љуштакуа. Поред отвореног и без пардона заступања албанске стране, сада се додатно открива да је Најс као тужилац Хашког трибунала имао удела у уништавању доказа у вези с трговином људским органима у случају „Жута кућа“, што је својевремено тврдила и некадашња главна тужитељка Карла дел Понте.
МОНСТРУОЗНИ ДОСИЈЕ КОМПЛЕТИРАН
Упркос покушајима затирања доказа злочина, све више је сведочења о њима. Иживљавање над жртвама, сакаћење, силовања, клање, убијање деце и беба само су део монструозних злочина из досијеа Рамуша Харадинаја. Према наводима агенције „Срна“, која је дошла у посед поверљиве преписке шефова Мисије за истраге злочина из Скопља и Приштине Емона Смита и Патрика Лопеса Тереса, са посебним освртом на „Жуту кућу“ на северу Албаније, нарочито су шокантна аутентична сведочења о добром храњењу и одржавању физичке кондиције заробљених Срба, да би потом били убијани а извађени им органи испоручивани комерцијалним летовима за Истанбул. Наведено је да су испоручивани редовно од понедељка до среде.
„Срна“ из тих истрага наводи сведока означеног словом „П“, који је потврдио „сазнања“ да је већина чланова клана браће Рамуша и Даута Харадинаја живела у области Тропоје у Албанији и да су Рамуш и Даут морали да знају шта се дешавало са заробљеним Србима.
Оптужбе за ратне злочине и мафијашке активности дуго прате Рамуша Харадинаја који је у Хагу двапут ослобођен, након што су сведоци неразјашњено гинули, због чега је бивши спeциjaлни извeстилaц Сaвeтa Eврoпe Дик Maрти указао нa „нeспoсoбнoст“ Еулекса и Унмикa дa зaштитe свeдoкe нa Кoсoву и спрeчe цурeњe инфoрмaциja, упозоравајући дa су „нeкe oсoбe“ кoje je трeбaлo дa свeдoчe прeд нoвим судoм зa злoчинe OВК вeћ убиjeнe.
„Рамуш Харадинај је уметник политичког преживљавања“, пише берлински „Тагесшпигел“. „Без обзира да ли су у питању ратни злочини или мафијашке активности – некадашњем команданту ОВК никада ништа није доказано. Засада.“ Берлински лист наводи да су сведоци тих злочина ненадано гинули, постављајући питање да ли ће сада ситуација бити другачија?
С друге стране, амерички дневни лист „Њујорк тајмс“ је још пре нешто више од годину дана писао да би новоформирани суд за Косово могао да угрози и иницијаторе његовог оснивања – САД и Европу, јер ће истраживати злочине који су директно повезани с њиховим пројектима на Косову.
Угледни њујоршки дневник пише да је међу тим пројектима, на пример, савез САД и ЕУ са тзв. ОВК током бомбардовања Србије, затим њихов неуспех у разоружавању ОВК по завршетку рата, као и њихова неспособност да заштите не само српско становништво које је остало на Косову него и албанске политичке противнике ОВК.
Колико је Харадинај „уметник преживљавања“, а колико луткарска марионета којој живот зависи од потеза главног луткара, видећемо ускоро по томе да ли ће бити ванредних избора или неће. Од чега зависи и бржи или спорији наставак преговора Београда и Приштине. У овој игри правда већ одавно не игра никакву улогу.
(Извор: Слободан Иконић/ Печат)