Борел је званично именован за новог шефа дипломатије Европске уније. Одлучан противник каталонског и косовског отцепљења, као и Брегзита, границе сматра ожиљцима које историја оставља на кожи земље. И неће нове ожиљке.
Жозеп Борел Фонтељес се, после дуге политичке каријере, повукао из јавности. А онда га је нови шпански премијер Педро Санчез прошлог лета замолио да преузме Министарство спољних послова. Борел је пристао. Не зна се да ли је он тада слутио да ће уследити још један скок у каријери.
И пре повратка на велику политичку бину, он се није потпуно повукао из политичког живота. У спору између савезне владе и каталонских сепаратистастално се јављао за реч. Борел је Каталонац и каталонски социјалиста. Али се енергично супротставио каталонском отцепљењу од Шпаније.
„Границе су ожиљци које је направила историја на кожи земље“, рекао је једном.
Борел је рођен 1947. у породици пекара. Прва искуства скупљао је у регионалној влади Мадрида од 1979. до 1983. Годину дана касније, постао је државни секретар за финансије, а од 1991. до 1993. био је министар за инфраструктуру, транспорт и животну околину у влади социјалисте Фелипеа Гонзалеза.
Предводио је социјалисте као кандидат за премијера на изборима 2000.
Инжењер, економиста и специјалиста за рачунаре
Борел је верзиран и у европској политици. Између 2004. и 2007. био је председник Европског парламента. Он уопште није био политичар од заната. Био је инжењер ваздухопловне ракетне технике, а има и титулу доктора економије. Осим тога, има мастер америчког универзитета Станфорд, као и Француског института за нафту. Водио је рачунарско одељење шпанског нафтнохемијског концерна Цепса.
Но, ни он није баш чист као суза. 2012. године морао је да поднесе оставку на место директора Европског високошколског института у Фиренци, јер није пријавио паралелни приход као члан надзорног одбора енергетског концерна Абенгоа.
Против Брегзита, против сепаратизма
Борел не крије да не одобрава никаква регионална отцепљења. Брегзит је пропратио једнако оштрим речима, као и каталонске сепаратисте.
Приликом мартовске посете Београду у својству министра спољних послова Шпаније, јасно је рекао да је Шпанија против независности Косова. Шпанија је једна од пет чланица ЕУ које нису признале Косово.
На једном колоквијуму почетком јуна у Мадриду, он је, имајући у виду суперсиле Кину, Русију и САД, формулисао своју европску филозофију: „Живимо у свету дивова, и ако паднемо испод одређене величине, пашћемо у ирелевантност“.
За њега у ту филозофију спадају и већи издаци за одбрану, као и бољи подстицаји за врхунску технологију. Иако је границе упоредио са ожиљцима, он захтева консеквентно обезбеђивања спољних граница Европске уније.
У интервјуу који је пре две недеље дао за немачки лист „Зидојче цајтунг“, рекао је: „Морамо у земљама Европске уније брзо доћи до концепта јединственог решења проблема масовне миграције. До сада су многи политичари у Европи водили политику забијања главе у песак. Међутим, требало би само погледати стопу наталитета у Африци да се схвати како нас очекује џиновски проблем“.
Показао је да има непоколебљиви став када је, суочен с непријатним питањима у вези с Каталонијом у интервјуу са Тимом Бастијаном из Дојче велеа, напросто скинуо микрофон и устао. Вратио се тек на упорно наговарање својих саветника.
https://www.dw.com