Француски председник Емануел Макрон ће кроз неколико дана угостити председника Русије Владимира Путина у тренутку кад медији и извори у Паризу и Берлину наводе да Француска и Немачка желе да се врате на „реалполитик“ с Москвом, која међутим шаље „збуњујуће знаке“ јер је све оштрија према опозицији.
Макрон ће Путина примити врло циљано уочи састанка у Бијарицу Групе 7 најмоћнијих светских земаља, из које је искључена Русија, и свакако закључке из тог сусрета пренети Немачкој и другим моћницима Групе 7.
Париз и Берлин би, према медијима и аналитичарима у ЕУ, што незванично потврђују и неки званичници, хтели да „откраве“ и на „одговорнију раван с већим поштовањем“ сведу односе с Русијом, јер оштра политика и санкције за последњих пет година нису донеле жељене промене у политици Москве.
„А Русија је, ипак, једна од најмоћнијих светских сила и… сусед Европске уније“, како добро обавештени бриселски портал Б2 јавља.
Б2 наводи да је „за Париз и Берлин главни циљ да се смири сукоб на истоку Украјине, покрене закочени процес из Минска (за решавање украјинске кризе) и тиме обезбеди одређен пол стабилности на истоку европског континента“.
Такође, циљ је и да Русија остане привржена нуклеарном споразуму с Ираном „јер, парадоксално, данас је у вези с више кључних светских питања (Ирана, Блиског истока, стања у Заливу, мултилатерализма) Русија каткад ближа европским ставовима него америчким… отуд се и намеће нужност да се у жижи европске политике изврши равнотежа“.
Француски лист Монд у опширном уводнику примећује да недавно враћање Русије у Савет Европе, „што је остварено пре свега захваљујући подршци Париза, показује да руске власти теже да и даље буду сматране чланом европске породице… али то тражи уважавање правила, у првом реду поштовање правне државе“.
На питање агенције Бета да оцене да ли би на реалнијим основама утемељена политика ЕУ-Русија, а то значи пре свега усмеравање украјинске кризе ка решењу, значила да би могуће ублажавање санкција ЕУ према Москви утицало и на смањивање притиска на Србију да усагласи своју спољну политику с политиком Уније према Русији, извори у Савету министара ЕУ су одговорили да неке већ промене не може бити.
Јер, објаснили су, „чак и ако дође до промене у односима ЕУ-Русија, то ће бити постепен условљен процес, а од Србије ће се увек тражити да коначно, а што пре, усагласи своју са спољном и безбедносном политиком Уније“.
Засад су против мењања односа с Русијом пре свега балтичке земље, Пољска, али и Шведска и Холандија.
Због хапшења преко две хиљаде демонстраната у Москви су Париз и Берлин одлучно протестовали код руских власти, али је Москва узвратила тврдњом да иза демонстрација стоје амерички и немачки дипломати, као и неки западни медији.
Директор француског Института за међународна и стратегијска изучавања (ИРИС) Паскал Бонифас сматра да је „повратак Русије у Савет Европе прво укидање санкција Русији од 2014. године и сведочи о француско-немачкој вољи да обнове дијалог с Русијом“.
Директор француског института каже да „Макрон, који себе представља као наследника Де Гола и Митерана, сада мора и деловати сагласно том наслеђу… а то значи да утврди сопствени програм односа с Москвом… не обазирући се на НАТО или Пентагон“.
Јер, како се указује, „Париз и Москва нису ни савезници, нити непријатељи и Француска мора бити предводник у покушају да се поново успостави минимум поверења између Русије и ЕУ, тако да ЕУ усвоји политику веома различиту од НАТО“.
Дневник Монд у осврту указује на то да су „московске власти обуставом лажне, намештене истраге против новинара Ивана Голунова, показале да знају да слушају јавност“.
Али напомиње да садашња хапшења независних кандидата за руске изборе сад то озбиљно доводе у питање и додаје да ће то Путину кроз пар дана бесумње ставити до знања Макрон.
Париски лист да су „у свему томе и прагматични разлози који се тичу саме руске елите“.
„Перспектива хаотичне промене на челу руске државе 2024 (јер Путин по уставу више не може да се кандидује на изборима) већ изазива снажне трзавице у елити“, примећује Монд.
Лист закључује да би се „у одсуству јасних правила игре, битке између кланова и унутар власти наставиле и то све насилније…а да нова номенклатура, мада навикла на комешања, много више воли предвидивост и стабилност“.
Извор Бета