Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да Алијанса након завршетка Хладног рата никада није обећала Русији да неће примати нове чланице.
„Таквог обећања није било“, изјавио је Столтенберг током наступа у Истраживачком институту у Сиднеју.
Према његовим речима — да је НАТО дао такво обећање, земље-чланице би морале да одрже састанак и да то одобре.
„Ја могу апсолутно да вам гарантујем да таквог састанка никада није било. Одлуке у НАТО се доносе консензусом, због тога таквих обећања Русији није било“, рекао је Столтенберг.
Он је, такође, негирао да су таква обећања давале Сједињене Америчке Државе.
„То би било апсолутно неприхватљиво… То би створило идеју да велике државе имају право да одлучују шта треба да раде мале земље“, додао је генерални секретар НАТО.
Руска страна сматра да ширење НАТО на Исток противречи раније добијеним гаранцијама од лидера западних земаља. Москва наводи да ће реаговати сразмерно на агресивне потезе НАТО, као и да они који теже укључењу Украјине или Грузије у састав Алијансе — треба да размисле о последицама такве неодговорне политике.
Столтенберг: Русија крива за пропаст Споразума о ракетама
Столтенберг је оптужио Русију да не поштује правила и норме и да је то довело до пропасти Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
Према његовим речима — нове руске ракете су мобилне, тешко их је открити, време за упозорење на напад је смањено на неколико минута, чиме је снижен праг употребе нуклеарног оружја у оружаном сукобу.
„То свет чини мање безбедним за све нас“, изјавио је Столтенберг.
Он је додао да „последњих година Русија показује модел дестабилизујућег понашања“. Поново је рекао да је Русија „анектирала Крим“, као и да наставља да „дестабилизује источну Украјину и да покушава да се меша у унутрашње политичке процесе у земљама НАТО“.
Столтенберг је поновио да НАТО види три глобална изазова за своју безбедност, а то су: јачање супарништва међу великим државама, међународни тероризам и претње у сајбер-простору.
Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета је престао да важи 2. августа, на иницијативу САД. Истог дана је Пентагон саопштио да ће САД почети да израђују ракете средњег и кратког домета копненог базирања, са ненуклеарним пуњењем, које су раније биле забрањене Споразумом.
Почетком ове године Вашингтон је објавио да једнострано иступа из Споразума, оптуживши Русију да га нарушава. Москва је одбацила све оптужбе.
Камен спотицања је руска ракета 9М729, која је у саставу комплекса „Искандер М“.
САД тврде да је њен максимални домет већи од 500 километара, што није у складу са Споразумом. Русија одбацује те оптужбе, а ракету је приказала иностраним војним аташеима. Представници САД и НАТО нису дошли на ту презентацију.
Почетком јула председник Русије Владимир Путин је потписао закон о прекиду Споразума.
Спутњик