У Словенији, осим жице коју су поставили на граници са Хрватском, у лов на мигранте кренуле су и самоорганизоване групе. Европска комисија саопштава да је свако насиље према мигрантима неприхватљиво.
Како преноси хрватски сервис регионалне телевизије Н1, Блаж Зидар свакога дана уз жичану ограду хода и по десетак километара, јер како каже осим што је граница на неким деловима пропусна, полиција на илегалне преласке жмури.
Зидар каже да не носи оружје, мада истиче да би се са мигрантима „физички обрачунао у случају напада“.
Много озбиљније делује постројавање у Штајерској на граници са Аустријом, где се организовала група од педесетак мушкараца која се назива Штајерска варда и коју предводи Андреј Шишко, тврди Н1.
Како се наводи, они са оружјем, псима и маскама на глави лове мигранте по шумама.
Слична ситуација догодила се пре неколико година у Бугарској када је „ловац на мигранте“ Динко Вилев и његова банда, на мотоциклима и уз помоћ паса трагача хватала мигранте који су покушавали да се из Турске пребаце у Бугарску.
Говорећи за националну телевизију, Вилев је рекао да се на тај подухват одлучио након што је група миграната покушала да му украде мотоцикл.
Вилев је набавио и два оклопна возила, како би се његова банда лакше кретала кроз тешко приступачне делове граничног појаса. Неретко, су у „лов“ ишли и на коњима.
Европска комисија: Неприхватљиво насиље према мигрантима
Било какво насиље према мигрантима је неприхватљиво, саопштила је Европска комисија, поводом последњих догађаја на граници БиХ и Хрватске, када је повређено 18 миграната.
„Видели смо медијске извештаје. Комисија је увек забринута у вези са извештајима о лошем третману избеглица и узима све такве оптужбе веома озбиљно. Било која форма насиља против или злоупотребе мигранта је неприхватљива“, речено је Н1 телевизији из Европске комисије.
Како се додаје, службе Европске комисије су у контакту са хрватским властима у вези с оптужбама за малтретирање и онемогућавања оних који нису држављани ЕУ да аплицирају за азил, али исто тако и у вези са имплементацијом ЕУ легислативе о мигрантима и азилу у генералном смислу.
„Прва и најважнија одговорност хрватских власти је да обезбеди да права миграната буду поштована и да имају приступ процедурама за тражење азила који мора бити пружен свима који поднесу апликацију у складу са ЕУ законом“, наводи се у саопштењу ЕК и додаје да та институција очекује хитан одговор хрватских власти на те оптуззбе.
Када се ради о миграцијама на простору Западног Балкана Европска комисија има врло јасне ставове.
„ЕУ подржава Западни Балкан када се ради о управљању миграцијама и избегличком кризом, укључујући обезбедјивање хуманог третмана људи у потреби. Радимо блиско с властима, УН агенцијама и невладиним организацијама како би се задовољиле ургентне потребе новопридошлих, као и оних најугроженијих међу избеглицама“, речено је у Европској комисији.