Разлог за то што се те могућности не користе, у руском Министарству виде у томе што је “званична Подгорица за себе изабрала безалтернативни прозападни курс развоја”.
Црна Гора и Русија имају значајан потенцијал за интеракцију, али се те могућности не користе, јер је званична Подгорица изабрала безалтернативни прозападни курс развоја, оцијењено је из Министарства иностраних послова Русије.
Из Министарства, на чијем челу је Сергеј Лавров, “Вијестима” је саопштено да Русија и Црна Гора имају богату историју билатералних односа и значајан потенцијал за интеракцију.
“Нажалост, те могућности се не користе”, одговорено је из Одјељења за информисање и медије руског Министарства вањских послова на питање какви су тенутни односи између двају земаља.
Разлог за то што се те могућности не користе, у руском Министарству виде у томе што је “званична Подгорица за себе изабрала безалтернативни прозападни курс развоја”.
“Пракса показује да покушаји формирања сопственог националног идентитета искључиво на основу порицања историјског искуства, прекида веза са сусједима и наде у свијетлу евроатлантску будуц́ност, воде само до повец́ања конфронтације у региону, који је, и без тога, оптерец́ен бројним изазовима”, наводи се у одговору руског Министарства.
Из тог ресора су истакли да се надају да ће се створити услови за повратак развоја руско -црногорских односа на узајамно корисним основама.
Добри односи Црне Горе и Русије нарушени су након заокрета црногорске власти ка Западу и одлуке да државу води ка чланству у НАТО, као и одлуке да се у потпуности придруже санкцијама ЕУ против Русије.
Те одлуке су наишле на велико противљење Русије, па је 2017. година, посебно до јуна, када је Црна Гора и званично постала 29. чланица НАТО-а, протекла у објављивању “оштрих” саопштења из руске Владе.
Саопштавано је да у Црној Гори постоји непријатељски однос према Русима и да је продужење безвизног режима за Русе на 90 дана само лукавство, да су тврдње о мијешању Русије у унутрашње ствари Црне Горе потпуно неосноване…
Те године руским грађанима су упућивани позиви да више не путују у Црну Гору јер тамо влада општа антируска хистерија којом руководи власт у Подгорици, а коју су у Кремљу оптуживали за антируски став и политику.
Највећи изазови између двије земље наступили су након након хапшења оптужених за покушај насилне смјене власти у Црној Гори на изборима у октобру 2016. године. Према оптужници црногорског Специјалног тужилаштва, првобитни организатори “државног удара” су двојица руских држављана Едуард Шишмаков и Александар Попов, којима се судило пред Вишим судом у Подгорици.
Виши суд је 9. маја, између осталих, осудио Попова на 12, а Шишмакова на 15 година затвора због кривичног дјела “стварање криминалне организације и тероризам у покушају”.
Након пресуде, из Одјељења за информисање и медије руског Министарства иностраних послова је саопштено да пресуда Вишег суда у Подгорици “не оставља никакву сумњу у политизацију црногорског система правде и његову подложност манипулацијама споља”, те да само може погоршати руско-црногорске односе, који су вец́ на најнижој тачки у њиховој историји.
Извор: Вијести