Оружана агресија на Србију у наредном периоду мало је вероватна, али се не може у потпуности искључити. Противправно једнострано проглашена независност Косова и Метохије неприхватљива је за Србију, јер угрожава њене националне вредности и интересе.
Ово су најважнији делови Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране које је у четвртак усвојила Влада Србије, а које ће се на јесен наћи пред народним посланицима.
Зелено светло у Немањиној 11 добила су два најважнија документа из области безбедности и одбране, који ће бити темељ за усвајање свих нижих прописа у наредној деценији.
Одредба о јасно прокламованој војној неутралности најкрупнија је промена у усвојеним стратегијама, које као и претходне стоје на становишту да је нелегална сецесија јужне покрајине најкрупнији безбедносни ризик за Србију, као и за државе региона. Неутралност је прокламована још 2007. године, али је из претходних докумената усвојених две године касније – изостављена.
У Влади Србије објашњавају да су стратегије националне безбедности и одбране промењене због промена у окружењу и свету, што захтева и прилагођавање наше безбедносне политике.
– Утврђени су основни национални интереси државе и тиме осигурана безбедност и сигурност свих њених грађана – наводе у Влади.
Држава је у области одбране и безбедности себи поставила четири најважнија циља: ефикасну одбрану, очување Косова и Метохије у саставу Србије, јачање међународног положаја и спречавања сепаратистичког деловања.
„Србија неће признати једнострано проглашену независност своје јужне покрајине, али ће у интересу регионалне стабилности и што бољих српско-албанских односа наставити дијалог са привременим институцијама самоуправе у Приштини до постизања дугорочно одрживог и обострано прихватљивог договора“, наведено је у радној верзији овог документа.
Нацрт ових докумената афирмише захтев Србије за несмањено присуство Кфора и противи се промени мандата и трансформацији формација које се називају „Косовске снаге безбедности“ у Војску Косова.
Србија нема намеру да постане део НАТО
„Тиме би се дестабилизовала ситуација у покрајини и нарушила безбедност у региону“, каже се у нацрту.
Стратешки документи предвиђају сарадњу са Организацијом уговора о колективној безбедности (ОДКБ), али и у складу са политиком војне неутралности Србије наставак сарадње са НАТО, кроз програм „Партнерство за мир“.
„Србија нема намеру да постане чланица НАТО, нити другог војно-политичког савеза, али жели да са свим партнерима унапређује поверење“, формулација је из нацрта стратегије националне безбедности.
ТОТАЛНА ОДБРАНА
Сстручна јавност током јавне расправе о стратегијама националне безбедности и одбране указивала је да оне стоје на концепту „тоталне одбране“, који подсећа на општенародну одбрану која је постајала у СФРЈ.
Суштина овог концепта јесте увођење интегралног ангажовања свих субјеката система одбране. Ово начело ствара услове и за шири обим војне обуке грађана, као и поновно увођење обавезног служења војног рока.
ПРОМЕНЕ И У РУСИЈИ И САД
Периодична промена стратешких аката из области одбране и безбедности уобичајена је широм света, а многе земље то чине на сваке четири године.
Догодине ће своје планове обновити Русија, а у САД је управо у току расправа о стратегији њихове националне безбедности. Свој списак циљева, ризика и претњи недавно је објавио Израел.
Р. ДРАГОВИЋ
http://www.novosti.rs/