Власт у Црној Гори је одавно сазрела да је осмотри конзилијум психијатара, јер пројављује знаке хроничне ненормалности.
Додуше, и додатни конзилијум социлога је неопходан- да њеним дворским идеолозима проанализира и сецира идеју “граЏанске државе Црне Горе”, која је постала толико депласирана да је, закономјерно, достигла нелијепи ниво да се од јавности третира као “жвака за сељака”.
“Граџанштина”, без грађанског предзнака
Недавно је Агенција Бета, преносећи дјелове интервјуа бившег предсједника Црне Горе Филипа Вујановића, датог емисији Жива истина, свој осврт на ту тему објавила кроз текст под насловом: “Вујановић: Срби нису угрожени у Црној Гори, најбоље би било да уђу у владу”. (1)
Збиља, да ли ико зна шта Вујановићу, или актуелним властима чији је он био спикер, значи ова чудна крилатица, или порука- “Најбоље би било да Срби уђу Владу”?!
Ако се тај позив може тумачити као факт да Срба нема у Влади Црне Горе, онда се намеће логично питање- зашто их нема?
Да ли то “грађански ДПС и СД” немају нити једног јединог Србина у својим граЏанским редовима- да га поставе у Владу?
Збиља, како то може бити, и због чега их нема- ако те партије себи дају “грађански” предзнак?
Што не узму “с улице” неког аполитичног Србина, који не воли опозицију, јер му се смучила, а таквих је много, и “посаде га” право у Владу- да имају “Србина у Влади”?
Или, да узму неколико високообразованих Срба, од оних 50.000 незапослених грађана Црне Горе, те их упосле да добију-“више Срба у Влади”?!
Тим гестом би поремећена држава остала јадна али, бар формално, била “граЏанска”.
“Срба око Владе”- нити у траговима?!
Филип Вујановић је у тој емисији рекао и следеће: „Ја мислим да је најбољи модел за помирење у Црној Гори да српске странке уђу у Владу“.
Одмах се наметнуло питање- које “српске странке” и какво помирење спомиње- чега, кога и с ким!?
Да би дали одговор на Вујановићеву тезу о помирењу некога и нечега, ред је да погледамо неке факте.
Наиме, недавно је Гојко Раичевић, главни уредник портала ИН4С, у емисији „Неђеља у петак“ на А1 телевизији, изнио важне податке позивајући се на један званични документ Владе Црне Горе. (2)
Тај документ се зове „Информација о заступљености мањинских народа и других мањинских заједница у државним органима, органима државне управе, органима локалних управа и Државном Тужилаштву“, који је 2015. године објавило Министарство за људска и мањинска права Црне Горе.
По томе официјалном документу, у Црној Гори- Апелациони суд има 27 запослених, Управни суд 21 запосленог, Врховни суд 46 запослених, а у њима нема нити једног грађанина који се изјашњава као Србин.
Како у Уставном суду од 32 запослена има један Србин, то испада да од 126 запослених у овим судовима- ради само један Србин.
Опет, у Врховном државном тужилаштву од 34 запослених- двоје су Срби, док Привредни суд у Подгорици од 39 запослених има једног Србина.
Даље се наводи да у Вијећу за прекршаје, у којем је запослено 22 особе, такође нема ниједног Србина, а Срба нема нити у: Дирекција јавних радова, Дирекцији за развој малих и средњих предузећа, Дирекцији за заштиту података, Државној комисији за контролу поступка јавних набавки.
Без Срба су и: Фонд рада, Фонд за обештећење, Фонд за заштиту и остваривање мањинских права, Комисија за спречавање сукоба интереса, Управа за антикорупцијску иницијативу, Управа за игре на срећу, Управа за кадрове, Управа за заштиту културних добара, Управа за збрињавање избјеглица, Секретаријат за развојне пројекте.
Раичевић је, затим, издвојио министарства при Влади Црне Горе са по једним “залуталим” Србином, а то су: Министарство вањских послова, Министарство културе, Министарство здравља, Министарство за људска и мањинска права.
Међутим, Срба у Министарству науке, Министарству рада и социјалног старања и у Министарству правде- уопше нема!
Пракса неонацизма и отјелотворење државног шовинизма
Сви ови подаци говоре да су из државног апарата Црне Горе темељно одстрањени Срби, а Филип Вујановић тврди- да Срби нису угрожени!? Како то?
То може бити тачно само у једном случају- ако у свим тим државним структурама има Срба, али су принуђени да се изјашњавају као Црногорци.
Међутим, та евентуална принуда је- апсолутни доказ да су Срби у државним структурама темељно угрожени по питању основних људских права и личних слобода која им, као грађанима, јемчи чак и Устав Црне Горе.
Елем, било да се ради о првој или другој варијанти, очигледно је да нека организована криминална политичка група шовинистичке провинијенције на најгрубљи начин крши Устав Црне Горе, и признате општецивилизацијске норме.
А за то се мора одговарати јер је то, очигледно- пракса неонацизма и отјелотворење грубог шовинизма на највишем државном нивоу.
Зато, када Вујановић говори о “најбољем моделу за помирење у Црној Гори”, то је модел да дворски иделози, промотери и практиканти неонацизма у Црној Гори, који су урадили то што су урадили, колективн и законски- “пошаљу” у КПД Спуж, да им се тако охладе усијане главе.
Слично би се, највјероватније, морало десити и с “фризерима” Монстата, јер постоји озбиљна индикација је нека криминална политичка група наредила да се реалних 34 одсто Срба у Црној Гори- кроз “резултате Монстата” умањи на 28 одсто Срба.(3)
“Модел за помирење” у овом случају би био да се отворе архиве Монстата, утврди фактичко стање, те да се они, који су одговорни за евентуалност лажирања пописа- судски процесуирају, те врате држави све паре потрошене за Попис становништва 2011. године.
Криминалне политичке структуре лажирале и попис становиштва!
А да се подсјетимо, режимска невладина организација ЦЕДЕМ је у децембру 2010. године направила истраживање јавног мњења, које је показало да Срба у Црној Гори има 33,6 одсто. (3)
На основу крупних крупних узорака са пописа, у емисији ТВ Б92 „Утисак недеље“, која се емитовала у недјељу, 10. априла 2011. године, др Горан Николић, иначе научни сарадник Института за европске студије из Београда, изјавио је да је проценат Срба у Црној Гори 35. одсто. (3)
Нова српска демократија, која је учествовала на попису, и код себе имала узорак од 206. хиљада обрађеног пописног материјала, утврдила је да проценат Срба износи најмање 33,3 одсто. (3)
По истраживању Матице Црногорске, из марта 2011. године, у Црној Гори се 34 одсто становништва изјаснило као Срби а 40,4 одсто као Црногорци. (3)
А по Монстату- у Црној Гори има 28,73 одсто Срба и 44,91 одсто Црногораца, што наводи на помисао да се држава претворила у хихштаплерај, јер “официри Монстата” нису допустили било какву провјеру дотичних резултата на било којем мјесту. (3)
Збиља, како се може, послије свега овога, третирати позив Вујановића да Срби или “српске странке уђу у Владу“?
Како, када је Раичевић изнио податак да у “Генералном секретаријату Владе Црне Горе, од 106 запослених- нема Срба, као и да је заштитник људских права- запослио 18 људи, међу којима нема нити један Србин?!
Наравно, није умјесно правити поређење данашње Црне Горе са НДХ, али добро знамо да је у Влади НДХ било Срба и Јевреја, све са “заштитником људских права” Максом Лубурићем, а стање “на терену” било невјероватно, јер је она била реална фабрика смрти, патњи и ужаса.
Зато се и питамо, да ли би на нешто слично личили пројектовани “Срби у Влади” Црне Горе, које спомиње Вујановић, када фактички Срба нема у државном апарату, и то због неких криминалних неонацистичких структура у садашњој држави?!
Власт се држи на самилости партија мањинских народа
Скоро тродеценијска владајућа структура Црне Горе се налази у позицији да јој данас власт зависи од самилости националних партија мањинских народа, Бошњака и Албанаца.
Уласком партија мањинских народа у власт, десиле су се очекиване измјене.
Наиме, из министарстава и државних структура Црне Горе су “избацивани Црногорци у власти”, да би се на њихова мјеста дошли “Бошњаци и Албанци у власти”.
Узнемирени неонацистички државни кругови дукљанске провинијенције, који све уцјењују, су такво стање квалификовали као- уцјену партија мањинских народа.
Али, ситуација је таква да ништа не могу урадити, јер евентуалним бунтом против партија мањинских народа губе комплетну власт.
Могуће је да је Вујановићев позив “српским партијама” био крик очаја државних структура, којима су потребни “Срби у Влади” да власт не би хронично зависила од хирова партија мањинских народа.
Јер, у новој варијанти, са “Србима у Влади”, партије мањинских народа више нису потребне, па би биле принуђене да лагано “покупе прње” из власти, јелте?
Нема одговорности, човјечности и осјећаја за будућност
Улазак “Срба у Владу” би сигурно довео до распада и нестанка опозиције, и још тврђе несмјењивости власти.
Збиља, да ли је циљ Вујановићевог предлога управо био- да опозиција нестане, а да партија мањинских народа буду лифероване из власти?
Ко то зна, али никада се не смије изгубити из вида да власт може остварити такав наум, преко неке “српске опозиционе партије”, па да се ипак десе “Срби у Влади”.
На узнемирење јавности, и питање- зашто сте то урадили, ти “Срби у Влади” се не би много узнемирили.
Вјероватно би цинично питали Црногорце, Бошњаке и Албанце у Влади, па и дукљанске неонацисте на двору- А шта ви, господо, радите у овој Влади, када сви знају да она не ваља, и да је гарант економског краха Црне Горе?
Збиља, а шта сви ти набројани “мултиетнички граЏани” раде у Влади?
Гдје је њихова одговорност према “вољеној држави”, која се љуља?
Гдје је одговорност према грађанима који лоше живе, или због љуте невоље бјеже из државе?
Одговор на то питање је очит- нема је! Нема те одговорности, човјечности и осјећаја за будућност код њих.
Брод са неадекватним кормиларом
А црногорска власт је данас тешко уцијењена.
Изнутра- дворским идеолошким носиоцима неонацизма, као и незајежљивим лидерима мањинских партија, који нису жељели промјену ове власти, а који у рукама имају мач да садашњим властима у сваком моменту “главу откину”, и оставе без власти.
Споља је власт угрожена утицајним круговима- који желе НАТО- изацију опозиције, послије чега би данашња власт била елегантно отјерана.
Додатни проблем садашњим властима представља очигледна наредба кругова са Запада да режим крене у обрачун државе Црне Горе са православним Србима и Црногорцима који у њој живе, преко удара на Митрополију црногорско приморску.
Разлог је познат- у страху од Русије, Запад мисли да ће ударом на Православне цркве разних православних народа ослабити утицај Русије, што је илузија.
А док ти процеси трају, Црна Гора гордо иде у провалију дужничког ропства, и претвара се у неку парадржавну шклопоцију.
Она је данас, нажалост, репрезентативни примјер тоталног распада система, као и привредног, финансијског, политичког и идеолошког расула.
Чак би боље било да је Црна Гора брод без кормилара, од садашње ситуације гдје је она брод са неадекватним кормиларом, који позерски увјерено, гордо уздигнутог чела- заједно с државом силовито лети у провалију.
Војин Грубач/ИН4С