Када се родио Тесла, Хрватске није ни било

Како је Србин, рођен у Аустријској царевини, у оквиру Војне крајине, у времену када од државе Хрватске нема ни наговештаја, занимљивим псеудоисторијским инжињерингом, постао „хрватски изумитељ“? – пита министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић реагујући на тврдњу његове хрватске колегинице Нине Обуљен Коржинек да је „Никола Тесла хрватски научник српског порекла“.

Хрвати би да присвоје Николу Теслу као свог за потребе светске изложбе (ЕКСПО) која ће се следеће године одржати у Дубаију.

Министар Вукосављевић у одговору министарки Обуљен Коржинек наводи да придев „хрватски“ неће Србину Николи Тесли одузети ништа од његове вечне славе, али да такву интерпретацију сматра „нелогичном, историјски неутемељеном, детињастом и произвољном“.

 У свом брзом и помало брзоплетом одговору на саопштење Министарства културе и информисања Србије, министарка Обуљен Коржинек повишеним тоном реагује на једноставне историјске чињенице и јавности нуди своје, мада претпостављам и виђење званичне Хрватске у вези са темом – наводи Вукосављевић.

Изаћи ћемо у сусрет предлогу хрватске министарке да се „окрене чињеницама, а не митовима“.

Биста у музеју „Никола Тесла“ у Београду (фото:Лола Ђорђевић)

А чињенице, наводи министар Вукосављевић, кажу следеће:

– Никола Тесла рођен је 1856. године у селу Смиљан у Аустријском царству, у оквиру подручја које се звало „Војна крајина“ и које је, скоро искључиво, било насељено Србима. Отац му је био православни свештеник, а крштен је у српској православној Цркви Светих Петра и Павла у Смиљану. Дакле, јасно је шта је био по националности, што ни министарка Обуљен Коржинек не оспорава.

Вукосављевић каже да нам остаје да видимо шта министарка мисли када каже да се „Хрватска с поштовањем сећа једног од својих највећих изумитеља“.

Држава Хрватска се у међународно признатом капацитету прилично касно попела на историјску сцену и разумем тежњу да се у ретроактивном смислу труди да попуни разне дисконтинуитете, али верујем да има довољно угледних Хрвата у историји да одговоре на те идентитетске потребе младе државе.

Вукосављевић наводи и то да ће министаркину тврдњу да „Србија не престаје са фалсификовањем историје…“ приписати тренутном паду концентрације и да неће одговорити онако како то тај „клеветнички и интелектуално непоштени став“ заслужује.

Узвратићу министарки истоветним саветом да се окане митова и да се упозна са биографијама и радом Руђера Бошковића, Ивана Гундулића, Петра Прерадовића и многих других. Аутентична хрватска култура има велики број значајних представника, којима може да се дичи и локално и глобално – закључује Вукосављевић.

министарка Обуљен

АНДРИЋ ЈЕ СРПСКИ НОБЕЛОВАЦ

Када је реч о Иви Андрићу, ирелевантно је шта о његовом осећању националне и духовно-интелектуалне припадности мислимо уважена министарка Обуљен Коржинек и моја маленкост – наводи министар Вукосављевић.

Упућујем да се о томе обавести у многобројним изјавама самог Андрића и у документима које је потписивао велики српски и светски књижевник и нобеловац. Охрабрујем је и да разуме да нису сви римокатолици рођени на овим просторима истовремено и Хрвати.

http://www.novosti.rs/