Добар дан. Требају нам сва наређења која је издавао генерал Владимир Лазаревић, командант Приштинског корпуса 1999. године.
-Ево, изволите. Желите ли још нешто?
– Дајте нам и за генерале Драгољуба Ојданића, Небојшу Павковића, политичког генерала Сретена Лукића. Дајте нам и све што имате и за Ратка Младића, Радована Караџића, Милана Мартића…
Овако су отприлике изгледали разговори хашких истражитеља и појединаца из српских власти у првој деценији овог века. Људима којима је главни циљ био да осуђујућим пресудама Србима стварају једнострану историју деведесетих калемећи нам злочиначки ген, потпуно смо отворили све архиве.
Хагу су без икакве селекције и на тацни достављане све државне и војне тајне. Имали су на изволите буквално све оригиналне документе.
Србија је у Холандију слала без јасног критеријума стотине килограма доказа. На страну то што је хашко Тужилаштво пажљиво одабирало да користи само оне документе који терете српске војсковође и заповеднике.
Оно што им иде у корист је остало скривено или давано одбрани тек на кашичицу.
С друге стране, Хаг је заробио ту документацију и игнорише сваки захтев Србије да је врати. Никада није дао никакву гаранцију да сви ти поверљиви материјали неће доспети у погрешне руке и можда наштетити нашој националној безбедности. Или, рецимо, у будућности бити послати у неки приштински или загребачки архив.
За разлику од наших тадашњих властодржаца Хрвати се нису руководили идеолошким и политичким разликама већ су мудро Хагу слали само оно што њиховој држави и народу не штети. Како онда назвати ове наше?
Слађана Матић
http://www.novosti.rs