Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, која је недавно у Книну званично објавила кандидатуру за још један председнички мандат, изјавила је у интервјуу „Хрватском тједнику“ да јој је жао што су се многи грађани Хрватске осетили повређеним због тога што је позвала председника Србије да посети Загреб, половином фебруара прошле године.
Грабар Китаровићева је то рекла на констатацију да јој „хрватски народ тешко опрашта позив Вучићу“, не само због његове политике у прошлости, већ и што је управо тих дана имао у Уједињеним нацијама застрашујућу изложбу о Јасеновцу, којом је Хрватску прибијао на стуб срама због лажи о 700.000 жртава“.
Упитана зар то није страшно и која је то конкретна корист од Вучићеве посете, као и зашто јој је он био толико вредан да увреди хрватска бранитељска удружења, називајући их „рубним и маргиналним“, Колинда Грабар Китаровић каже да је за њу страшно то да 20 година након рата, како каже, има толико несталих Хрвата, чије породице је моле да учини нешто за њих.
„Онда тај проблем желите да решите и дужни сте да барем покушате да га решите. Нећу рећи да сам учинила мање зло што сам га (Вучића) позвала, него да га нисам позвала. Рећи ћу да сам хтела да учиним веће добро“, рекла је хрватска председница у веома опширном интервјуу за „Хрватски тједник“.
„Хрватски тједник“ је иначе портал Хрватског културног вијећа, који део хрватске јавности доживљава као екстремистичко и „филоусташко“ гласило, познато по томе што су папу Фрању прогласили антихристом, а хрватску председницу својевремено — бестидницом и лажним патриотом.
На питање није ли бивши доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито највећи хрватски издајник и злочинац којег комунисти славе сваке године у Кумровцу, Китаровићева је јасна:
„Ја сам макнула Тита из свог кабинета. Мислим да јаснија нисам могла бити“.
Сагласивши се да су Југославија и комунизам представљали злочин над Хрватском и хрватским народом, она је говорила и о Јасеновцу, рекавши да се, наравно, питала где су кости тих „83.000 јасеновачких жртава“.
Добијала је, каже, свакакве одговоре.
Сматра да треба спровести комплетну форензику и додаје да Хрватска још није проучила архиве који су, како каже, нажалост, још у Београду и које треба вратити у Хрватску.
„Тек тада ћемо поузданије моћи да утврдимо шта је са жртвама у Јасеновцу, али и са свим осталим жртвама, од Блајбурга надаље. Понављам: сви су тоталитаризми грозни и свакој жртви треба одати почаст. Не прихватам аргументе оних у Хрватској који жртве Блајбурга и Крижнога пута оправдавају тако што кажу да су то биле убице, па их је требало убити. Не! Свако је невин док му се не докаже кривица“, рекла је Колинда Грабар Китаровић.
Не одустаје, додала је, од „међународне истраге“ Јасеновца, али да, с обзиром на то да нема извршну власт у том питању, влада треба да одобри тај пројекат.
Председница је говорила и о Вуковару, а на питање не чини ли јој се да је форсирање увођења ћирилице у том граду део „пројекта великосрпске србизације Вуковара како би се сутра, кад се уведе ћирилица на основу вероватно лажног пописа становништва, Хрватска уцењивала с поделом суверенитета и стварања неке српске аутономије“, Китаровићева каже да то не долази у обзир, те да је „Вуковар Хрватска и увек ће бити Хрватска“, без обзира на то колики је постотак Срба у том граду.
rs.sputniknews.com