Сенка Клинтонових над смрћу Епстајна?

Смрт америчког милијардера Џефрија Епстајна (66), издашног донатора демократских и републиканских кандидата на изборима и пријатеља актуелног и бившег шефа Беле куће Доналда Трампа и Била Клинтона, као и принца Ендрјуа, Тонија Блера, Џорџа Стефанопулоса… подгрејала је сумње да није сам себи окончао живот у ћелији „њујоршког Гвантанама“.

Власник „Лолита експреса“, како су звали његов „боинг 727“ којим је превозио угледне госте на оргије са малолетницама, иза решетака је завршио оптужен за трговину људима и сексуално злостављање, али суђење није дочекао.

Дневник „Вашингтон пост“ наводи да они који су били блиски Епстајну сумњају да је убијен, док је председник САД Доналд Трамп само то потврдио на „Твитеру“ поделивши сугестију глумца Теренса Вилијамса да би бивши председник САД Бил Клинтон и његова супруга и председнички кандидат Хилари могли да буду узрок Епстајнове смрти.

Из Клинтоновог кабинета су одбачене теорије завере око умешаности брачног пара Клинтон у смрт Епстајна као „невероватне и неистините“.

И Доналд Трамп то зна – навела је Клинтонова портпаролка Енџел Урења.

И Трамп и Клинтон тврде да Епстајна нису видели годинама.

Епстајн је признао кривицу поводом оптужби на Флориди за дружење са малолетницама и њихово проституисање. То га је ослободило савезних оптужби и доживотне робије. Уместо тога, добио је 13 месеци „радног преваспитавања“ у добро чуваном затвору, уз обавезу да исплати одштету жртвама и буде обележен као сексуални насилник.

Новом оптужницом, међутим, Епстајн се теретио за сексуалну трговину и заверу против десетак малолетница. То га је могло коштати 45 година. Оштећене жене су огорчене вешћу о његовој смрти:

– Ми ћемо морати да живимо са ожиљцима његових дела до краја живота, док се он никада неће суочити с последицама својих злочина и болом који је нанео тако великом броју људи – рекла је Џенифер Араоз, тврдећи да ју је Епстајн силовао у свом њујоршком стану 2000. године, када јој је било само 15 година.

Три недеље пред смрт, Епстајн је у затвору пронађен без свести са ранама по врату, па је стављен под присмотру због страховања од самоубиства, иако ни тада није било јасно да ли се радило о самоповређивању. Та присмотра је укинута после шест дана, али је требало да буде провераван сваких 30 минута. Но, то није чињено у ноћи пред његову смрт, у 6.30 ујутро по локалном времену.

Главни патолог у Њујорку Барбара Сампсон уверена је да се Епстајн обесио у затворској ћелији. Но, истрага у вези са његовом смрћу је, ипак, отворена.

Д. Савић

http://www.novosti.rs