Црна Гора је изгубила од антируских санкција преко две милијарде евра, тврди један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић. Он подсећа да је Подгорица увела санкције Русији 2014. године, као и да је Демократски фронт још тада тврдио да ће највећу штету од санкција претрпети сама Црна Гора, а не Русија.
Кнежевић истиче да је Црна Гора 2006. доживела инвестициони бум захваљујући руским инвестицијама и руским туристима.
Две милијарде евра губитка
„Статистички подаци су били неумољиви и говоре да је сваки трећи туриста у Црној Гори из Русије, а свака друга инвестиција такође из Руске Федерације. Након што већ пет година Црна Гора следи погубну политику Европске уније, а односи се на санкције Русији, касније и на једну наглашену русофобију која је своју кулминацију доживела оптужбом за лажни државни удар, да је Русија са својим специјалним агентурама и Демократским фронтом учествовала у рушењу уставног поретка не би ли зауставила учлањење ЦГ у НАТО, штете су несагледиве“, каже Кнежевић.
Према проценама саговорника Спутњика, а без детаљније анализе која се односи на извоз црногорских производа на руско тржиште, та штета, како тврди, сигурно премашује две милијарде евра.
„То најбоље говори какву је погубну спољну и економску политику Црна Гора водила у последњих пет година, а односи се на Русију, као и сама чињеница да је недавно Министартво спољних послова Русије саопштило да је Подгорица небалансираном политиком нанела велику штету и довела ниво односа између Русије и Црне Горе на најнижи могући нову у њиховој, преко триста година дугој историји“, подсјећа Кнежевић.
Подилажење Западу
Руски експерт Дмитриј Солоњиков, директор Института за савремени државни развој, објашњава овакву политику званичне Подгорице жељом да се што више подиђе Западу, макар и на сопствену штету.
„Садашње власти Црне Горе недвосмислено су кренуле путем потпуног придруживања политици Брисела и тако ће и наставити. Неће бити никаквих промјена у политици Подгорице, која ће наставити политику европских интеграција, што подразумева и критику Русије, антируске санкције и покушаје распоређивања трупа НАТО-а. Зато је очигледно да од актуелног црногорског руководства не треба очекивати неке конструктивне потезе према Русији“, каже саговорник Спутњика.
Солоњиков верује да неких промена може бити тек ако се догоде глобалне промене у Европи и ако се промене европске елите, али и црногорске.
„У тој земљи постоје политичке снаге које би жељеле побољшање односа с Русијом и окретање Истоку. Ако се тај процес догоди, можда ћемо видети нову Црну Гору. Али то ће онда бити нека нова Црна Гора, која неће личити на ову данас“, оцјењује Солоњиков.
Кад је реч о штети нанетој антируским санкцијама, руски стручњак каже да је то несмњиво за државу величине Црне Горе значајна сума.
„Међутим, то се ради под паролом да политика европских интеграција захтева жртве. Да, то је велики ударац за привреду, јер је ријеч о значајном уделу у БДП-у земље, али упркос томе, нема ни говора да ће се црногорска власт одрећи своје реторике и оријентације“, закључује Дмитриј Солоњиков.
https://rs.sputniknews.com/