Само пет дана након што је Влада Србије усвојила две стратегије – о националној безбедности и о одбрани – којима је први пут јасно дефинисана војна неутралност Србије, уследило је саопштење земаља Квинте. Владе САД, Француске, Уједињеног Краљевства, Италије и Немачке позвале су „Србију и Косово” да се уздрже од поступака који онемогућавају постизање споразума који је неопходан „обема државама у циљу постизања ширих евроатлантских интеграција”. Поручили су и да Приштина мора да укине таксе, а Београд да обустави кампању за повлачење признања независности Косова.
Поставља се питање шта је испровоцирало овакву реакцију најмоћнијих западних сила, а аналитичар Драгомир Анђелковић каже за „Политику” да је реч о више чинилаца.
„Пре свега очекивали су да ће Србија до сада капитулирати и да ће се дистанцирати од Русије. А то се није десило и још имамо званичну стратегију којом појачавамо те везе и наводимо војну неутралност као део наше политике”, наглашава Анђелковић.
У новоусвојеној Стратегији националне безбедности поменута је и сарадња са Организацијом Уговора о колективној безбедности (ОДКБ). ОДКБ, тачније Ташкентски савез, је регионална међународна организација настала на простору бившег СССР, која се базира на безбедносно-војној сарадњи. У стратегији дословце стоји да је циљ Србије „развој партнерске сарадње са НАТО, на основу политике војне неутралности и кроз програм Партнерство за мир, као и посматрачка позиција у Организацији Уговора о колективној безбедности, што доприноси стабилности Републике Србије”.
Поводом „гурања” Србије у евроатлантске интеграције, између осталог, реаговао је и руски амбасадор Александар Боцан-Харченко наводећи да „Квинта поново игнорише став Србије о војно-политичкој неутралности”. Драгомир Анђелковић каже да земље Квинте заправо прижељкују да Србија и БиХ уђу у НАТО, али додаје да су свесни да се то неће сада десити.
„Ово је прва фаза њиховог деловања у којој нас притискају да нормализујемо односе са Приштином, а потом би нас притискали да признамо Косово и да се јасно дефинише граница. Њима је заправо циљ да прво приме тзв. Косово у НАТО, а после тога би појачали притисак на Београд и Бањалуку”, каже наш саговорник.
Војно-безбедносни аналитичар Владе Радуловић у разговору за „Политику” подсећа да је сарадња Србије са НАТО-ом била веома интензивна од 2000. године, али да у последњих неколико година имамо све више активности са Русијом.
„Србија и даље организује много више војних активности са трупама НАТО-а, између 100 и 120 годишње, али протеклих неколико година организује се све већи број војних вежби, посета и војних игара са безбедносним снагама Руске Федерације”, подсећа Радуловић.
Због тога не треба да нас чуди, како каже, што се западне државе осећају угрожено.
„Сваки пут када покушамо да интензивирамо сарадњу са Истоком или Западом, друга страна ће имати примедбе и вршити притиске”, упозорава наш саговорник.
Додаје да је војна неутралност Србије први пут јасно дефинисана новим стратегијама, а до сада се помињала само у скупштинској декларацији из 2007. године, што је, како каже, био повод за многобројне стручне полемике.
Анализом две нове стратегије, како каже Радуловић, може се закључити да је дефинисана потреба унапређења сарадње са Руском Федерацијом преко ОДКБ, док сарадња са НАТО-ом остаје на досадашњем нивоу. Ипак, додаје, није случајно што се у овим документима сарадња са снагама НАТО-а помиње пре сарадње са ОДКБ-ом.
Такође, у Стратегији националне безбедности стоји и да је „за Републику Србију значајно унапређење односа са Сједињеним Америчким Државама, Руском Федерацијом, Народном Републиком Кином, као и са осталим традиционалним партнерима и значајним факторима међународне заједнице”. Радуловић каже да сарадња са Кином није прецизно дефинисана, али да ће се у наредном периоду и она вероватно интензивирати. Када је реч о посматрачкој позицији Србије у ОДКБ-у, наш саговорник објашњава да можемо да учествујемо у функционисању те организације, али да немамо право гласа, тачније одлучивања.
„Србија није затражила чланство у ОДКБ-у, нити нам је то понуђено, али с друге стране имамо своју делегацију у парламентарној скупштини НАТО-а”, додаје наш саговорник.
На наше питање колико је војно неутрална позиције Србије одржива, Радуловић је прокоментарисао да је то питање његова „највећа ноћна мора”.
„Ми спроводимо политику војне неутралности и она је за нас тренутно добра. То подразумева да сарађујемо са Истоком и Западом. Домаћини смо НАТО вежбама и онима које организује ОДКБ. Али војну неутралност би требало неко да нам призна и гарантује. За сада имамо само изјаве званичника који кажу да поштују нашу неутралност”, наглашава Радуловић додајући да је војна неутралност призната само Туркменистану 1995. године у УН.
Додаје и да се мора преиспитати колико је војна неутралност Србије одржива на дужи временски период будући да смо окружени земљама чланицама НАТО-а, али и зато што је то веома скупо опредељење које подразумева да држава самостално финансира своју одбрану, што је, како каже, тешко и много богатијим земљама.
Јачање сопствене одбрамбене способности
Један део новоусвојене Стратегије одбране посвећен је војној неутралности. У уводном делу овог документа наведено је, између осталог, да „опредељења исказана у Стратегији одбране изражавају одлучност Србије да, у складу са одлуком о војној неутралности, изграђује и јача сопствене способности и капацитете за одбрану, као и да кроз сарадњу са безбедносним и одбрамбеним структурама Европске уније, учешће у програму Партнерство за мир, сарадњу са Организацијом договора о колективној безбедности и другим међународним безбедносним и одбрамбеним субјектима доприноси јачању националне, регионалне и глобалне безбедности”.
Руска возила и „приврженост” Западу
Све ово дешава се десетак дана након што је у Србију стигло десет извиђачких руских оклопних аутомобила. Реч је о пошиљци коју је Румунија зауставила на Дунаву. Нова руска возила у српској војсци испровоцирала су многе реакције западних званичника. Професор Универзитета „Џонс Хопкинс” Едвард Џозеф тим поводом је изјавио да би Србија морала да покаже јачу „приврженост” Западу, односно ЕУ и САД. Корак даље отишао је бугарски посланик Александар Јорданов, бивши амбасадор у Северној Македонији, који је поручио Србији да се „поздрави са идејом да ће једног дана постати чланица Европске уније ако не постане чланица НАТО-а”.
Извор: Политика
Аутор: Јелена Попадић