Шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже за РТС да ће следеће седмице саопштити име 15. државе која је повукла одлуку о признању Косова и Метохије. Поводом истицања косовске заставе на остацима православне цркве у Новом Брду, Дачић наводи да се међународна заједница обавезала да ће сачувати српско културно-историјско наслеђе на КиМ. За предстојећи састанак у Хелсинкију ће се, каже, договарати са председником Александром Вучићем.
Ивица Дачић је, коментаришући најновије провокације, на Космету, када је на остацима православне цркве Светог Николе на Новом Брду, на средњовековној српској тврђави, истакнута косовска застава, рекао да то, нажалост, није ништа ново.
„Реч је о једној стално присутној тенденцији да се затре српско присуство на КиМ, јер се тиме руши концепт оних који се залажу за независно Косово, јер се показује да су они етничким чишћењем Срба они дошли до неке већине. И то показује да када су настали српски споменици, а представљају део српске историје, да су они у то време чинили изузетну мањину или их није било, чак и по турском попису из тог времена“, рекао је Дачић гостујући у Дневнику РТС-а.
То је, каже, било настојање да се учлане и у Унеско, наводећи да је тада била тенденција и да се ти споменици прогласе за албанске.
„Чули сте шта је Хоџај рекао пре неки дан да то нису српски споменици, него споменици Косова, чули сте шта кажу за Дечане, да су то албански православци. Можемо да алармирамо међународну заједницу, али је проблем што међународна заједница не реагује на такве провокације, нема осуде таквих догађаја“, истакао је Дачић.
Према његовим речима, нема осуде ни неких других догађаја.
Међународна заједница преузела обавезу чувања споменика
„Видели сте из саопштења Квинте да су изједначили, покушали да направе вештачку равнотежу одговорности и кривице за стање на Косову и Метохији, иако је Србија све ово време била веома конструктивна“, додао је Дачић.
Није, наводи, приметио ниједну реакцију у вези са Новим Брдом.
„Иначе, Ново Брдо је један од историјских центара Срба. То је био један велики град, чак се пореди са неким европским престоницама у то време, јер је био најпознатији рудник у то време у Европи. Наравно, ту су српске цркве и манастири. Зато је била и њихова жеља је да се учлане у Унеско како би то српско благо прешло у руке Албанаца, али у томе нису успели“, навео је Дачић.
Шеф српске дипломатије је истакао да се апелује на међународну заједницу, јер се ти објекти налазе на територији где већину становништва чине Албанци.
„Као последица етничког чишћења ту Срби чине мањину. Међународна заједница је преузела обавезу да штити сва права и СПЦ, верника и културно-историјских споменика. Нека покажу само један албански споменик из тог времена. Зато присвајају наш. Нема га зато што их није било у то време. Они би тиме признали да су учествовали у етничком чишћењу“, истакао је Дачић.
Наредне недеље 15. држава ће повући признање Косова
Наводи да има још земаља које ће повући признање Косова.
„Председник Вучић ми је рекао да ове недеље не радимо ништа на томе да не би испалао да се инатимо или да то радимо због Квинте. Ми имамо континуирану активност са земљама које су признале Косово или немају јасан став око Косова и кренули смо од списка које су власти у Приштини дале од 116 земаља које признају Косово. Ми смо демонтирали тај списак и тих земаља је испод сто. Постоји 14 земаља које су повукле признање“, рекао је Дачић.
Следеће недеље ће, наводи, рећи која је 15. држава која ће повући признање Косова.
„Та држава је послала ноту Косову. Они стално говоре да лажемо, како је то наша пропаганда, а а сада одједном то постаје захтев. То боли зато што су мислили да је то завршен процес. Тај процес није завршен. Питање повлачења признања је резултат тога да сми ми вратили питање КиМ за преговарачки сто. Од 2012. је 20 и нешто земаља признало Косово. Па како то није сметало дијалогу. Како то не смета када Мадагаскар призна Косово, а смета када повуче признање“, истакао је Дачић.
Према Дачићевим речима, најјаче земље лобирају за Косово.
„А мала Србија сад њима представља проблем као да смо ми јачи од тих земаља. Све те земље схватају да то питање није решено. Све те земље које су повукле одлуку о признавању дају предност дијалогу“, навео је Дачић.
Састанак у Хелсинкију
Одлазећа шефица дипломатије Федерика Могерини је, како преносе медији, на састанак министара земаља кандидата за чланство у Европској унији позвала представнике Приштине, што није пракса.
„Сваки пут када неко председава ЕУ, а сада је то Финска, та земља организује састанак министара спољних послова који заказује висока представница и позивају се министри кандидата за чланство. И сада први пут, иако то од ње нико није тражио, и то последњи пут у свом мандату, као да жели да остави неки легат Борелу, није Финска крива, Могеринијева је одлучила да позове партнере ЕУ на Западном Балкану. То је урађено само да би Косово могло да буде присутно“, истакао је Дачић.
Шеф српске дипломатије је упита по чему је то Косово заслужило такав позив Федерике Могерини.
„После такси, инцидената, покушаја прављења војске која је против Резолуције 1244, после неиспуњавања Бриселског споразума који би она требало да гарантује као наследница Кетрин Ештон. Очигледно да на крају мандата она жели да покаже да је нешто урадила за Косово, али то није коректно према Србији“, казао је Дачић.
На том састанку, наводи, неће бити државних обележја, већ само име и презиме.
„Консултоваћу се са Вучићем, јер сваку одлуку из домена спољне политике морамо добро да промислимо. Колико би се нама исплатило да не идемо. Испало би да нас оптужују да не желимо дијалог, наставак дијалога. Највероватније ће се ићи на састанак. Могеринијева је то урадила уз писмено противљење Шпаније“, рекао је Дачић.
До сада Косово, истиче, никада није ни било позивано.
„Они нису никаква земља кандидат. Они нису земља, већ се у докуметима ЕУ дефинишу као територија, са звездицом, јер није решено питање статуса. Од Бугарске и њеног председавања је Косово позивано на ручак, не у формалном делу. Сада се први пут позива. Да ли је то награда за таксе? Неће међународна заједница да притисне Приштину“, навео је Дачић.
Ако су Срби опозиција у Црној Гори, не значи да немају права
Ивица Дачић је, поводом одбијања Суда у Скопљу да изручи Србији бившег припадника ОВК Томора Морину, рекао како не би могао да каже да је то изненађење, али да је свакако кршење међународних прописа.
„Северна Македонија је гласала за улазак Косова у Интерпол. Па што не поштује потернице Интерпола. Јер није он хапшен по националној, него међународној потерници. Да ли је он починио ратни злочин или није и да ли ће он на Косову одговарати – неће. Ово је један непринципијелни акт, као што су пустили Харадинаја у Француској. И то је показатељ велике политизације, да ратни злочини против Срба могу да остану некажњени. То је једна штетна и лоша порука и не доприноси стабилизацији прилика у региону“, рекао је Дачић.
Коментаришући најаву власти Црне Горе да ће подићи кривичне пријаве против организатора хуманитарног концерта, Дачић је навео да Србија жели коректне односе са свима.
„Ми немамо ближи народ од црногорског, али је за љубав потребно двоје. Не знам шта је лоше у хуманитарном концерту за Србе на Косову и Метохији. Не знам шта је лоше у српским песмама, са ‘Тамо далеко’, која нема никакве везе са актуелним дешавањима. Толико има црногорских песмама у Србији, и нико није реаговао“, казао је Дачић.
Додаје да би било у интересу свих да се спусте тензије.
„Замислите да има Албанаца трећина у Црној Гори колико има Срба. Да ли би се тако понашали према њима. Видите како се у Северној Македонији понашају према Албанцима. Права Срба у Црној Гори – ако су Срби опозиција у Црној Гори, не значи да немају права“, закључио је Дачић.
РТС