Пекинг је у четвртак оптужио „стране силе да су подстакле насилне протесте у Хонгконгу“. Не идентификујући те ино-снаге, кинеске власти су поручиле да „су ти напори примећени и да ће се починиоцима вратити као бумеранг“.
Кинески амбасадор у Британији Лију Сијаоминг, истакао је да је Хонгконг део Кине и да, зато, „странци морају да обуставе своје мешање у послове у Хонгконгу“.
Лију је додао да Кина жели да се дешавања у Хонгконгу заврше на миран начин, али је упозорио да постоји огромна опасност од терористичких напада уколико се ови протести радикализују.
Неки британски политичари и даље сматрају ову кинеску територију делом своје империје, па се он нада „да ће премијер Борис Џонсон са великим опрезом пратити дешавања у Хонгконгу“.
Председник САД Доналд Трамп је похвалио председника Кине Си Ђинпинга као „великог лидера који би могао брзо да реши потресе у Хонгконгу уколико би то желео“. Шеф Беле куће је поручио да трговински преговори са Кином могу да сачекају док се не смање тензије у Хонгконгу.
Трамп је на „Твитеру“ написао: „Наравно да Кина жели договор. Али треба их пустити да прво на хуман начин реше питања у Хонгконгу“.
Трамп је, на „Твитеру“, наговестио да би могао да замисли скори сусрет у четири ока са Сијем.
Коментаришући тај гест, амерички „Блумберг“ је оценио да је „Трамп пружио кинеском лидеру маслинову гранчицу“.
Кинеско Министарство спољних послова саопштило је да је Кина „примила к знању изјаву америчког председника Доналда Трампа да Пекинг треба сам да реши кризу у Хонгконгу“.
У међувремену је главни опозициони лидер у Хонгконгу, затворен због оптужби за учествовање у јавним нередима, пуштен уз кауцију. Масовне демонстрације против закона о изручивању хонгконшких преступника Пекингу, почеле су у јуну.
Присталице покрета још увек планирају уличне протесте, али није јасно који је њихов следећи потез. Више од 700 демонстраната ухапшено је од почетка јуна.
ПОВОД
Шеф Беле куће Доналд Трамп је раније, подсећају светске агенције, мало говорио о протестима у Хонгконгу, а нешто опсежнији коментар уследио је пошто је вредност акција на америчким берзама пала, делом и због ситуације у Кини и Трамповог односа према Пекингу.