Током лета у Русији букти много пожара, па информације о томе превише не узбуђују не само оне на Западу, већ и немали број грађана руске престонице. Ипак, боде очи недостатак емпатије естаблишмента ЕУ у часу када се изнад Сибира и Гренланда надвија облак дима већи од Европе.
Дозволићете малу малициозност, али као да је и тај мук од Брисела наовамо део пакета санкција према Русији, у којој недељама горе „плућа света“, и као да од те катастрофе штету неће имати државе ЕУ. Али, то је густи дим дневне бриселске политике који гадно „штипа“, а шта значи гушење у гарежи писац ових редака добро је запамтио у лето 2010. кад је буктало у Подмосковљу.
Горео је тада тресет, а у центру Москве видљивост је дословно била смањена на педесетак метара. Помрло је много старијих људи. Дим је улазио кроз најситније шупљине на прозорима и зато потпуно разумем очај људи у Сибиру који страхују највише за своју децу.
За разлику од неме ЕУ, председник САД Доналд Трамп свом колеги Владимиру Путину понудио је помоћ у гашењу пожара и тако показао солидарност. Људски гест, али овде долазимо и до неизбежног – људског фактора. У Русији се, наиме, увелико прича да су трговци дрветом због великог извоза у Кину масовно крали шуму, а касније су палили те девастиране територије да се не примети крађа.
Директор Института шумарства при Руској академији наука Андреј Сирин каже да шуме морамо знати и да чувамо, а не само да их користимо. А црна статистика показује да многи који у њима бораве често не размишљају шта може да изазове бачени опушак или непажљиво роштиљање.
Како год, и на примеру ватрене стихије која гута хектаре у Сибиру, познају се они који од дрвета не виде шуму.
http://www.novosti.rs/