Професионални, списатељски лов на нацисте, познати британски историчар, новинар и новелиста Гај Волтерс, започео је пре скоро три деценије. Данас важи за једног од најпризнатијих познавалаца тема које се односе на Други светски рат, а његови романи о том периоду су међу најпродаванијим у Британији, али и у остатку света.
Писана реч, међутим, није његова једина сфера интересовања. Искуством и знањем допринео је настанку бројних документарних филмова и серијала, а један од њих – „Хитлерово царство: послератни план“ (2018) гледаћемо 6. септембра (четири епизоде у цугу од 14.10) на каналу Вијасат Хистори.
Мада делује као неко ко је вешто осмислио сваки сегмент своје каријере, Гај нам је, приликом недавне заједничке посете концентрационом логору Аушвиц, објаснио да је његов успех више плод случајности него пажљивог планирања.
– Почео сам као новинар радећи за „Тајмс“. У то време сасвим случајно наишао сам на књигу „Отпадник“, коју је написао човек са којим сам данас близак пријатељ. Реч је о историјском роману о малој британској Ес-Ес јединици. Чинило ју је 30 до 40 присталица Хитлерове политике у Великој Британији. Сећам се да сам био изненађен што никада нисам чуо за такву паравојну формацију у Енглеској, због чега сам и одлучио да напишем мој први трилер о нацистима. Говорио је о човеку који се придружио тој формацији и његовој судбини. После тога сам написао још неколико сличних романа, и то је на неки начин утемељило даљи развој моје каријере.
* Својим романима помогли сте и при стварању великог броја документараца о тој теми, које ових дана гледамо на каналу Вијасат Хистори. Шта је то у лову на нацисте толико занимљиво гледаоцима?
– Одувек ми је била жеља да напишем књигу чија би радња била смештена у Берлин током Олимпијских игара 1936. године. Замисао ми је била да роман прати три атлетичара која се међусобно такмиче, да бисмо их касније затекли како се боре једни против других. Покушао сам да нађем књигу о том култном догађају, будући да су предратне Олимпијске игре историјски феномен. Међутим, шокирао сам се када сам схватио да нико никада није написао ниједан иоле вредан роман на ту тему. То ме је додатно мотивисало да се озбиљно позабавим тиме и 2006, на јубилеј поменуте Олимпијаде, објавим роман о том догађају. После тога хтео сам да напишем и књигу о московској Олимпијади из 1980, али моји издавачи су ме посаветовали да одустанем од те идеје. Срп и чекић на насловној страни не продају књиге у Британији тако добро као свастика. Тако је настао „Лов на нацисте“. Чим ми је синула та идеја, мој издавач одушевљено је рекао: „Урадимо то. Хајде да мало ловимо нацисте“.
| ВАЖНОСТ АУШВИЦА * ОВО је први пут да сте посетили Аушвиц. Да ли сте имали неке страхове од тога шта ћете тамо затећи? – Обишао сам већ неколико највећих немачких логора смрти. Био сам у Дахауу, Нацвилеру и Треблинки. Аушвиц сам увек заобилазио. Плашио сам се да ће ме тамо сачекати туристичка атракција, а не оно што Аушвиц заиста представља. Нисам желео да дођем и видим гомилу знатижељних посетилаца у розе мајицама који шетају около правећи селфије над једном од највећих срамота савременог света. Срећом, разуверен сам. Људи који су са нама били у посети овом логору понашали су се веома пристојно и са много поштовања. То ми је дало наду да неке нове генерације, ипак, нису заборавиле важност онога што Аушвиц у нашој историји представља. Када почнемо да заборављамо право значење онога на шта нас његови остаци опомињу, бићемо у великом проблему. |
* Због чега британска, а вероватно је то случај и са читалачком публиком у другим земљама, воли књиге на чијим је насловним странама свастика?
– Пре свега, напоменуо бих да је управо то ваше питање тема моје следеће књиге. Како сам донекле, због својих романа, и сам део тог проблема биће ми велики изазов да испитам шта је то са Британцима и опсесијом нацистима, Другим светским ратом и свастиком. Оно што је мени занимљиво јесте то да су Британци били опчињени нацистима и пре рата. Још тада сте имали књиге попут „Хитлерове служавке“ и „У Гестаповим редовима“. Повезао бих то са чињеницом да нам је та тема као нацији на неки начин била блиска. Ипак, дуго смо били једина светска империја са више од 400 милиона становника широм Земље. Као једна таква сила, која је у време рата већ била на издисају, супротставили смо се Хитлеру и његовој идеји глобалног империјализма, и на неки начин га победили. Био је то за нас важан тренутак који нам је на моменат скренуо мисли са тога да се наша империја руши. Били смо победници. Објективно гледајући, сматрам да је то прави разлог британске опсесије нацистима.
Како објашњавате то да и после више од 70 година од завршетка Другог светског рата екстремизам у Европи поново јача?
– Нисам квалификован да одговорим на то питање. У сваком случају, нимало квалификованији од вас. Имам неки став о тренутној светској геополитици и екстремизму у Европи, али сличне ставове, претпостављам имате и ви. Укратко, са становишта историчара. могу само да кажем да екстремизам у Европи поново јача само због тога што људи то дозвољавају.
Милан АЏИЋ
http://www.novosti.rs/