Деоница ауто-пута „Милош Велики“ од Обреновца до Љига спремна је за саобраћај, а тај део ауто-пута је од изузетне важности, јер ће растеретити саобраћај на спремна је за саобраћај, а значајно ће приближити Западну Србију и Београд.
„Пуштањем у саобраћај деонице ауто-пута од Обреновца до Љига, која води до Чачка, очекује се значајно растерећење саобраћаја на Ибарској магистрали, чиме би се и на том државном путу значајно побољшала безбедност учесника у саобраћају“, рекао је раније за Танјуг Небојша Павловић, саветник министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић.
Траса ауто-пута Е-763 представља крак Трансевропске магистрале која повезује њен основни правац од Гдањска до Атине и Истанбула са Јадранским морем и луком Бар.
Нови ауто-пут од Обреновца до Љига дужине је 62,7 километара, а чине га деонице: Обреновац—Уб, дужине 26,23 км, Уб—Лајковац, дужине 12,5 км, где је због лошег квалитета приликом изградње део у укупној дужини од 2,5 км морао да буде саниран, и Лајковац—Љиг, дужине 23,98 км.
Тако ће са деоницом Љиг—Прељина у саобраћајној функцији бити 103,06 км ауто-пута Е-763 Београд — Јужни Јадран.
„Очекујемо да ће до краја ове године бити завршена деоница Сурчин—Обреновац, а изградњом везе Сурчина са Новим Београдом, као и изградњом деоница Прељина—Пожега—Бољаре, биће комплетиран цео Коридор 11 кроз Србију“, објаснио је Павловић за Танјуг.
https://www.facebook.com/rs.sputniknews/videos/503483977104519/?t=4
Деоница Обреновац—Љиг је пројектована за брзине од 130 км/ч, ширине је 28,4 метра са брзом, средњом и зауставном траком и чине је 42 моста и надвожњака, где је најдужи мост дугачак преко 580 метара. На њој је безбедности ради и око 200 км одбојне ограде.
„Деоница је била прилично изазовна за грађевинце, извођаче, пројектанте и нас као надзор зато што је на њој било баш захтевних делова“, рекла је недавно за Танјуг Светлана Милински, шеф надзора Деонице 5 испред Коридора Србије и објаснила да деоница пролази кроз алувијум више река, па је зато изграђено скоро осам милиона кубика насипа који су на неким местима високи и по 12 метара.
„Чињеница да је уграђено скоро 1,7 милиона кубика дробљеног каменог агрегата и 700.000 тона асфалта само по себи говори да је изградња била обиман грађевински захват“, констатује она.
Деоница је под надзором 24 сата
На овој деоници је и 36 плочастих пропуста, 91 цеваст пропуст, 44 регулације водотокова, укупне дужине око 22 километра, петље код Уба, Лајковца и Љига, као и четири наплатне рампе.
Уграђено је више од 80 километара цевовода за одвођење атмосферских вода, као и 95 сепаратора који пречишћавају ту воду због заштите животне средине.
Тунел „Бранчић“ код Љига је, због лоше геологије, био највећи градитељски изазов на овој деоници.
„Ово је врло важна тачка, сам објекат је дужине 960 метара, а при његовој изградњи извршен је ископ од 260.000 кубика материјала, а уграђено је 92.000 кубика бетона и преко 5,5 милиона килограма арматуре“, каже Светлана Милински и додаје да у свакој од цеви тунела постоји ниша за возила која су у квару, као и веза између тунелских цеви у случају инцидентне ситуације.
Ауто-пут „Милош Велики“
Тунел „Бранчић“ пуштање саобраћаја дочекује са најсавременијом опремом која ће из новоизграђеног техничко-оперативног центра обезбедити стално праћење и управљање саобраћајем од петље Љиг до изласка из тунела.
„За то праћење постоји 13 сценарија, а опрема је на врло високом технолошком нивоу“, каже она и додаје да осим три редовна режима рада постоје и режими за потенцијалне инцидентне ситуације као што су застој, покварено возило, страни предмет или песак на коловозу.
Она истиче да је врло важно да се из центра лако управља режимом саобраћаја у тунелу у случају пожара, појаве дима и угљен моноксида, и додаје да је та деоница под надзором 24 сата.
https://rs.sputniknews.com/