Бивши амерички председник Барак Обама 2012. године није уважио мишљење републиканаца да је Русија амерички непријатељ број један, да би, након председничких избора 2016. године, демократе схватиле да је Русија ипак главни геополитички непријатељ САД, пише амерички писац Ендру Макарти.
У новој књизи „Клупко завере: План о фалсификовању резултата избора и уништавању председништва“ Макарти наводи да је, током предизборне кампање 2012. године, Обамин противник из Републиканске странке Мит Ромни изјавио да је „Русија несумњиво амерички непријатељ број један“, што је тадашњи председник САД сматрао анахронизмом.
Међутим, Макарти сматра да је Ромни био у праву када је реч о томе да је Русија, на челу са председником Владимиром Путином, озбиљан противник САД на светској сцени. С друге стране, тврдња да је Русија амерички непријатељ број један није убедљива, оцењује амерички писац.
Русија поседује импресиван нуклеарни арсенал, као и јаку војску и обавештајну службу. Руском режиму су блиски антиамерички ставови и он успешно сарађује са другим режимима и партијама који се декларишу као противници САД. Право вета, које Русија има у Савету безбедности УН, такође смањује способност америчке владе да делује у складу с интересима САД, пише Макарти.
С тачке гледишта демократа из времена када је Обама био на челу САД, тврдња да Русија представља реалну претњу и да тежи да се врати совјетској хегемонији била је слична позивима да се оживе закони Џима Кроуа и протекционистичка политика која је проузроковала Велику депресију, наводи аутор.
Међутим, Макарти истиче да су демократе, након пораза Хилари Клинтон на председничким изборима 2016. године, одједном дошле до закључка да је Русија, против које Обама није предузео готово никакве значајне мере за свих осам година свог мандата, заиста амерички геополитички непријатељ „број један“.
„Од 8. новембра 2016. године, у складу с променљивим погледима демократа на Русију, та држава се од бесмислене опсесије неоконзервативаца и пропагандиста рата претворила у егзистенцијалну претњу, која се по својим размерама може упоредити с климатским променама“, закључује амерички писац у својој књизи.