Изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел о проширењу ЕУ пре свега је била порука француском председнику Емануелу Макрону, а не Западном Балкану, да то што је најавила да напушта политику не значи и одустајање Немачке од лидерске улоге и свог концепта виђења ЕУ.
Ако је и изгледала као пригодна, оптимистична и изјава која некима буди наду, најновија порука Меркелове да ће Европа бити истински уједињена само када све земље Западног Балкана постану чланице Европске уније, заправо указује на сву кризу кроз коју ће Брисел тек да пролази.
То је у разговору за Спутњик потврдио аналитичар Саша Адамовић, оценивши да та изјава у ствари показује да у ЕУ влада дубока, суштинска подељеност око будућности саме ЕУ. Он напомиње да ће после британског напуштања ЕУ, као две најважније земље остати Француска и Немачка и да је из изјава њихових лидера Ангеле Меркел и Емануела Макрона јасно да оне нису примакле ставове по питању даљег пута ЕУ.
Велике разлике између Берлина и Париза
„Из њихових изјава види се да су по среди велике разлике када је у питању будућност ЕУ, с обзиром на то да Немачка и даље инсистира на проширењу, пре свега земљама Западног Балкана, док би их Макрон ставио на чекање све док се не рашчисти ситуација у самој ЕУ, односно док се не одреди правац у којем ће ЕУ даље наступати, проширења не би било у догледно време“, напомиње овај историчар.
Адамовић сматра да изјаву Меркелове о проширењу не треба погрешно схватити, јер је став Немачке о уласку Србије у ЕУ познат и никада се није мењао, а подразумева да Србија мора да призна независност Косова, али и да би било пожељно да у том процесу дође до унитаризације БиХ, ако не и до самог укидања РС. У оба случаја би била нанета велика штета српским националним интересима, истиче он и додаје да од таквог пута у ЕУ, на уштрб својих националних интереса, Србија не би имала никакве користи.
Ангела Меркел не препушта Макрону лидерску позицију у ЕУ
Адамовић зато сматра да не би било згорег да Србија добро сагледа ситуацију у којој је ЕУ.
„У овом моменту можда бисмо и ми могли да уведемо неку врсту мониторинга ЕУ, да видимо у којем правцу ће она да се креће. Имајући у виду прошлих пет година када је бриселска елита увела ЕУ у велику кризу, а да се мало тога суштински променило у вођству ЕУ, с разлогом може да се претпостави да ће у наредних пет година ситуација у ЕУ бити још гора него што је сада“, упозорава саговорник Спутњика.
Три опције
На питање која од те две струје у ЕУ коју оличавају Меркелова и Макрон у садашњим околностима има више шанси да превлада, Адамовић одговара да је то тешко проценити јер је у игри и трећа опција.
Идеји Меркелове о немачкој Европи и либералу и глобалисти Макрону, који жели централизацију ЕУ, где би чланице и даље жртвовале своје националне суверенитете у корист Брисела, супротставља се суверенистичка опција коју симболизује потпредседник Владе Италије Матео Салвини инсистирајући на повратку суверенитета земљама-чланицама и заштити граница ЕУ, објашњава Адамовић.
„У сваком случају, у самој ЕУ имаћемо занимљиву и оштру борбу између три различита концепта будућности ЕУ и ако би за неки требало да се определим најближи би био суверенистички, јер би се уклапао у наше настојање да заштитимо националне и државне интересе, пре свега на Косову и Метохији и у Републици Српској“, наглашава он.
Који год од друга два концепта да тријумфује, последице не би биле добре по Србију, сматра Адамовић.
Чврста позиција Немачке
Због свега тога изјава Меркелове о проширењу ЕУ пре свега је била порука Макрону, а не Западном Балкану да њено напуштање политике не значи и да Немачка одустаје од лидерске улоге и свог концепта виђења ЕУ.
То је, подсећа Адамовић, било јасно и када је Макронове идеје одбацила Анегрет Крамп Каренбауер, наследница Ангеле Меркел у Хришћанско-демократској унији, и када је на чело Европске комисије дошла Немица Урсула фон дер Лејен. Тада је било очигледно да ће Немачка и даље чврсто штитити своје позиције и да су за њу идеје француског председника неприхватљиве.
https://rs.sputniknews.com/