Централне и источноевропске земље тврде да се полако ослобађају зависности од западноевропских економија, пише Дојче веле у анализи у којој покушава да одговори на питање да ли је њихова домаћа потрошња заиста довољна да ублажи пад у зони евра.
„Узмите као основни састојак недавни завршетак фискалне стимулације Европске централне банке (ЕЦБ), додајте историјски ниске камате и поспите по томе мало америчко-кинеског трговинског сукоба, као и економског утицаја Брегзита и италијанске економске кризе. Помешајте све то и зачините прогнозама о рецесији у Немачкој и отвореним питањем како ЕУ да реагује на све те глобалне економске изазове. Пеците на високој температури, покушајте да избегнете узлет десно-популистичких странака у Европи и на крају све то послужите на пладњу социјалног незадовољства. Тржишта се боре са залогајем тог специјалитета”, наводи се у тексту.
Кривуља приноса САД, која може да се посматра и као лакмус-папир расположења на Вол стриту, како се додаје, променила се први пут након 2007.
„Када краткорочне државне обвезнице доносе више него дугорочне, тада можемо да будемо сигурни да улагачи полазе од тога да ће ускоро да се догоди економски слом, што ће централне банке да присили на дугорочно снижење камата. Многи већ за следећу годину прогнозирају смањење америчке привреде”.
И Немачка је, напомиње се даље, ове године приметила прве знаке рецесије. Исто тако и Велика Британија. Једино се еврозона још како-тако држи изнад граница рецесије.
„Немачка привреда, четврта по величини на свету, смањила се за 0,1 одсто. Тешко је очекивати да ће треће тромесечје да донесе неке промене, а два тромесечја узастопног пада званично се зову рецесија. На извоз отпада готово половина немачке економије, а немачки луксузни аутомобили и софистициране машине још увек су глобални немачки продајни адути”, пише ДВ.
Додаје да су немачки глобални профити последњих година често улагани у земље тзв. Вишеградске групе (Пољска, Мађарска, Словачка, Чешка) које су у међувремену заједнички постале најважнији немачки трговински партнер.
„Европска централна банка неће скоро подизати камате, што је можда лоша вест за штедише, али је добра за улагаче у земље централне и источне Европе где је економски раст био снажнији него на остатку континента. Али, успорени раст на западу Европе већ је утицао на успорени раст и у земљама централне и источне Европе”, констатује немачки радио.
Последњи квартал је први од 2016. у којем је раст успорен у шест земаља тог дела континента: Бугарској, Чешкој, Мађарској, Пољској, Румунији и Словачкој, наводи се у тексту и додаје да је успоравање раста у Пољској и Словачкој израженије него што су то економисти очекивали.
Ситуација је нешто боља у Чешкој, Мађарској и Румунији. Проблем је у томе што су земље централне и источне Европе због великог обима извоза у Немачку зависне од ситуације у тој земљи.
„Двадесет до 30 одсто извоза иде у Немачку”, каже аналитичар Ерсте банке Золтан Арокчалаши. Ипак, он истовремено додаје да су привреде тог дела Европе због појачане домаће потражње у последње време смањиле своју зависност од немачке економије. За то би требало захвалити повећању плата и већој стопи запослености.
Упркос томе, сматра да ће „читав регион централне и источне Европе у наступајућим тромесечјима погодити рецесија”. Томе би требало додати и раст плата узрокован недостатком стручне радне снаге, што је, како тврди БНП Парибас Реал Естате, проблем у читавом региону.
Једна од предности тих економија јесте и сопствена валута која може боље да реагује на осцилације на глобалним тржиштима. То се једино не односи на Словачку која је од 2014. део еврозоне. У Словачкој, чија привреда се у великој мери ослања на аутомобилску индустрију, последице смањења раста у Немачкој су највидљивије.
„Словачка осећа утицај глобалног пада раста и стагнације у Немачкој”, каже аналитичар ВУБ банке Михал Лехута за Ројтерс. Аутомобилска индустрија у Словачкој, с погонима концерна Фолксваген с маркама БМВ, „Ауди” и „Порше”, као и „Пежо”, „Киа” и „Јагуар” „Ланд Ровер”, бележи смањење производње.
Те проблеме на својој кожи не осећају у Пољској и Мађарској. Те земље не зависе у тој мери од немачке аутомобилске индустрије, али је и тамо Немачка присутна као најзначајнији трговински партнер. Али у тим земљама властодршци у рукаву имају опробано средство: повећање јавних издатака. Поготово ако се на уму има чињеница да су у Пољској у октобру општи избори, закључује се у анализи ДВ-а, преноси Танјуг.