21. августа амерички Стејт департмент изразио је забринутост због изградње нових пограничних објеката на граници Грузије и делимично признате Републике Јужна Осетија.
На службеном брифингу свог одељења, шеф службе државне службе Стејт департмента Морган Ортегус рекао је да изградња нових ограда крши права локалних становника, а такође је изразио традиционални захтев Вашингтона за повлачење руских трупа са територија Абхазије и Јужне Осетије.
Овоме додајте оптужбу против Руске Федерације да је њен хеликоптер прекршио грузијски ваздушни простор.
Процес гранизације
(овако је аранжман власти Јужне Осетије почео да назива своју границу са Грузијом) показује сукоб два дијаметрално супротна политичка и правна приступа.
За Русију и Јужну Осетију, грузијска граница је међудржавна граница.
За Тбилиси и његове савезнике ово је административна граница, пошто је бивша аутономија Грузијског ССР препозната као „окупирана територија“.
Као резултат тога, било каква кретања руске војске тамо се сматрају претећим.
И не чуди што су нови грађевински радови изазвали жестоке реакције Сједињених Држава, као и бројних земаља чланица ЕУ и НАТО-а.
Најактивнији су, наравно, били представници балтичких држава.
Они су, као и Пољска, Канада, Велика Британија и Украјина, стајали на самом почетку стварања тзв. „Грузије пријатеља Грузије“ у ОЕБС-у.
Прошле године „пријатељи“ су на вебсајту америчке мисије Организације објавили специјалну изјаву којом се обележава десета годишњица „врућег августа“.
Са становишта аутора документа, Москва би требало да одбије да призна независност Абхазије и Јужне Осетије.
„Гранизација“ је рутински процес већ неколико година.
Грађевински радови се активирају кад год им се доделе средства.
Јужна Осетија неће одустати од „разграничења“ са Грузијом.
И не може се рећи да би било какав наставак рада изазвао тако гласну реакцију запада, као што се догодило пре неки дан.
Уместо тога, све се ради у складу са обредом која је успостављена у последњих десет година.
Али уочи августовских догађаја 2008. (годишњица руско-грузијског сукоба и признања независности Абхаза и Јужне Осетије) реторика савезника Тбилисија по правилу је пооштрена.
САД, Канада, као и бројне земље ЕУ шаљу Москви јасан сигнал: нису спремне да признају шта руско министарство спољних послова дефинише као „нове реалности у Закавказу“.
Сергеј Маркедонов – водећи истраживач, Центар за евроатлантску безбедност, ИМИ на МГИМО, доктор наука (историјски), ванредни професор на Одсеку за стране регионалне студије и спољну политику, Руски државни хуманитарни универзитет, политолог.