Амбасадор Русије и Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да Београд види као карику у односима Запада и Русије.
Он је за телевизију Н1 рекао да је потписивање споразума о зони слободне трговине између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), које се очекује 25. октобра, тек почетак и да очекује да ће сарадња јачати у будућности.
„Пре свега реч је о слободној трговини, отвореном и слободном тржишту, слободном кретању роба, услуга и радне снаге. ЕАЕУ је узела најбоље искуство свих сличних интеграција и сматрамо да ЕАЕУ има доста солидну перспективу. Сваког дана све више и више земаља испољава жељу да се прикључи ЕАЕУ, да има неку врсту уговора са ЕАЕУ“, објаснио је Боцан-Харценко.
Процес европских интеграција Београда, како је истакао, не види као препреку у сарадњи Београда са ЕАЕУ.
Казао је да је могуће да Србија постане карика у односима Русије и ЕУ, односно „интеграцији интеграција“ — сарадњи између ЕУ и ЕАЕУ.
Србија ће, како је објаснио, после 25. октобра имати могућност слободне трговине без царина, са мало изузетака, и продор на тржиште од укупно 180 милиона потрошача.
Русија ће, с друге стране, имати могућност повећања пласмана својих производа — индустријских и других, додао је амбасадор, истичући да је циљ да трговинска размена достигне четири милијарде долара.
Говорећи о војно-техничкој сарадњи Русије и Србије, он је истако да Москва полази од тога да је одбрамбена политика суверена ствар сваке земље.
„Сфера је осетљива, доста компликована, и индустрија је компликована, сложена и модерна. Русија је сад на врхунцу производње, квалитет је изванредан. Имамо интересовање више земаља света. И овде желимо праведну конкуренцију, без политизације, ми смо против наметања“, рекао је руски амбасадор.
Русија, како је навео, у оквиру војно-техничке сарадње са Србијом, на уму пре свега има задатак јачања безбедности у региону.
„Нико неће претрпети штету због тога. Србија ће појачати своју одбрану, без икакве штете и претње за комшилук и регион“, поручио је Боцан-Харченко.
Изјаву одлазећег премијера привремених институција у Приштини Рамуша Харадинаја да је Русија та која се залаже за поделу Косову, Боцан-Харченко је оценио као смешну.
„Никада нисмо покретали сличну идеју о територијалној корекцији. На маргинама је било таквих предлога, укључујући период преговора о статусу, али они никада званично нису били на преговарачком столу“, истакао је руски амбасадор.
Русија жели да се што пре поново успостави дијалог Београда и Приштине, а уколико Србија то затражи, Москва ће је подржати у оквиру међународног права, казао је Боцан-Харченко.
„Русија, имајући и жељу, има и обавезу, јер је стална чланица Савета безбедности УН. Редовне дискусије (о Косову) морају да се настављају, и то је једно од питања у делокругу Савета безбедности УН. Зато је немогуће да Русија не учествује и не остане фактор решавања и неких одлука“, закључио је амбасадор.