Грузија и САД наредних дана планирају да потпишу трогодишњи споразум о војној сарадњи. Детаљи документа још нису познати, али један део грузијских аналитичара верује да ће споразумом бити прописано стварање пунктова за безбедносну сарадњу, другим речима, америчке војне базе.
Експерти објашњавају да је реч о пунктовима за материјално-техничку подршку са минималним бројем америчког војног особља или без њега. У пракси то значи да се у било ком тренутку ти пунктови могу претворити у упориште за размештање ударних снага или користити у логистичке сврхе.
Засад није јасно где ће ови пунктови бити распоређени. У грузијским медијима постоје верзије да они могу бити распоређени у близини Јужне Осетије и Абхазије, уз оцену да би Москва такав распоред база схватила као отворену провокацију, а да сами Американци на то неће пристати.
Министар одбране Грузије Леван Изорија, који је и најавио потписивање војног споразума са Американцима, обелоданио је да ће се америчка база у тој земљи звати „Латице љиљана“. Шта то треба да симболизује, никоме није јасно.
Аналитичари подсећају да упркос дугогодишњој војној сарадњи, у Грузији не постоји пуноправна америчка војна база, али да сарадња постоји.
Американци присутни од деведесетих
„Војна сарадња Грузије и САД почела је почетком деведестих, постојао је посебан амерички програм ’Обучи и опреми‘, а на територији Грузије је 200 америчких специјалаца обучавало локалне специјалне јединице. Од тада су Американци присутни на тој територији. Било је периода када су САД практично плаћале војне трошкове Грузије, а да не помињемо чињеницу да су све ово време снабдевали грузијску војску војном опремом, што смо видели и у рату 2008. године“, каже за Спутњик војни експерт, пуковник у пензији Виктор Баранец.
Он додаје да су Американци дуго припремали Грузију за чланство у НАТО-у, али да се тај план није остварио, с обзиром да земља која има нерешен територијални спор, не може да уђе у Алијансу.
Да би ушла у тај војни савез, Грузија би прво морала да реши проблеме Абхазије и Јужне Осетије и поврати територијални интегритет, што је нереално очекивати. Друга варијанта је да се одрекне „спорног“ дела територије, што она у догледно време неће учинити. Ипак, у оквиру посебног програма, Тбилиси се припрема за приступање.
Грузија је била међу првима која је договорила Индивидуални план партнерства, а прва је земља на постсовјетском простору која је послала свој војни контингент у Авганистан и Ирак, да би тамо подржала војне операције савеза. Међутим, сви ти напори још нису дали резултате.
С времена на време грузијске власти предлажу да се у тој земљи распореди пуноправан страни контингент. Идеја је, ипак, наишла на подршку само на реторичком нивоу.
Додуше, председница Грузије Саломе Зурабишвили раније се противила стварању пуноправне америчке базе у својој земљи, јер сматра да би то могло да буде схваћено као провокација и изазове реакцију Русије и терористичких покрета.
Русија има спреман план
Американци нису спремни на распоређивање војне базе у Грузији. Међутим, министар одбране Грузије изјавио је да ће у будућности само поздравити постојање америчких војних база у Грузији.
„Што се тиче пунктова за заједничку безбедност, то је лицемерна игра речи. Заправо, ту се ради о америчким војним објектима на копну и мору. Може се претпоставити да ће постојати база, вероватно и ваздушна. Све ово указује да се под маском мирних задатака скривају нови покушаји америчког продора у Грузију“, истиче Баранец.
Пуковник истиче да ће руска војска у случају било какве претње адекватно реаговати.
„Имамо план примене руских Оружаних снага, према ком ће ракете копнене, ваздушне и морске базе бити окренуте ка објектима који су претња за Русију. У близини је и Црноморска флота. При првом агресивном понашању ових грузијско-америчких објеката ти објекти се могу једноставно уништити“, каже Баранец.
Као НАТО у Прибалтику
Међутим, војни експерт Максим Шеповаленко не жели да прејудицира развој догађаја.
„Док између САД и Грузије не буде потписан документ и текст не буде обнародован, све остаје у домену нагађања. Ако буде нешто слично ономе што постоји у балтичким државама, за то треба бити спреман. На Балтику су НАТО трупе присутне на привременој основи. Биће исто и у Грузији, само то неће бити НАТО, него америчка војска. Ипак, не очекујем тамо никакве снаге од глобалног значаја“, закључио је Шеповаленко.
Већина грузијских и руских експерата сагласни су у оцени да су приче о стварању америчке војне базе у Грузији претеране, а неки такве изјаве грузијског министра одбране виде као покушај да задржи функцију, док други сматрају да оне представљају опипавање пулса народа на могуће отварање базе у наредним годинама.
Грузијски експерти, истичући негативан став грузијског народа према стварању страних база, наводе да се сада у земљи говори да би уместо уласка у НАТО било боље створити неку врсту билатералног војног савеза између Америке и Грузије.