Нешто више од половине грађана Србије гласало би на референдуму за приступање ЕУ, показује најновије истраживање јавног мњења, саопштила је Канцеларије Владе Србије за сарадњу са медијима.
Уколико би референдум с питањем „да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ” био сутра, 53 одсто грађана би гласало „за”, 25 „против”, 10 одсто не би гласало уопште, а 12 одсто не зна шта би одговорило на питање, резултат је најновијег истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије”, које је почетком јула спровело Министарство за европске интеграције.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић је рекла да је и ово истраживање показало стабилну подршку грађана европским интеграцијама, будући да су и у 2018. години, у јуну и децембру (55 одсто „за”) одговори на то питање били готово идентични као и у последњој рунди истраживања, преноси Бета.
Оценила је да су стабилној и већинској подршци грађана путу Србије ка чланству у ЕУ допринела промоција и системски рад на реформама, политици регионалног развоја, одрживог развоја, те добро планирање и припрема за коришћење европских фондова, прекогранична сарадња, наводи се у саопштењу.
Највећи проценат грађана, 59 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога с Приштином и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Као и претходних година веома је висока подршка грађана реформама. Од укупног броја испитаника, 68 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак Србије у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, ради добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
Као најзначајнију реформу која има најпозитивнији утицај на свакодневни живот, испитаници виде борбу против корупције,(20 одсто), следи реформа здравственог система (16 одсто) и боља заштита људских права (13 одсто).
У вези с бесповратном развојном помоћи Србији од 2000. до данас, 23 одсто испитаника зна да је ЕУ највећи донатор, а на другом месту се, по перцепцији грађана, налази Кина с 22 процента, на трећем је Русија са 20 процената, а Јапан је на четвртом месту са девет процената.
По званичним подацима, од 2000. до краја 2016. ЕУ и њене државе чланице су са 4,31 милијарди евра бесповратних средстава били највећи донатори, чиме су значајно допринели развоју Србије, наводи се у саопштењу.
Појединачно гледано, Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милиона евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.
Сваки трећи грађанин Србије чуо је за неки пројекат финансиран из ЕУ фондова, најчешће за пројекте заштите животне средине (17 одсто) и здравства (13 одсто).
Министарка Јоксимовић је подсетила да је Србија од 2007. године, откада користи ИПА фондове, предњачила у региону по искоришћености тих, углавном бесповратних средстава, што је веома похвално, али и велика обавеза за Србију да настави да буде успешна, како би пре свега својим грађанима унапредила свакодневни живот, пише у саопштењу.
Већина од 51 одсто испитаника сматра да би чланство у Европској унији било корисно за Србију (за 43 одсто је одговорило са „корисно”, а осам одсто са „веома корисно”).
Грађани појам ЕУ повезују с већим могућностима запошљавања и путовања, бољом будућношћу за младе, воље уређеним друштвом, бољим животом и вишим животним стандардом у земљи.