Иако је непристојни гест Бориса Џонсона можда требало да покаже опуштеност, утисак је да се премијер из посете европским престоницама ипак враћа са још компликованијим задатком за наставак брегзита.
Снимак како Борис Џонсон лежерно подиже ногу и прислања ципелу на сточић у Јелисејској палати у присуству Емануела Макрона, дочекан је на нож у медијима и на друштвеним мрежама. Када је видео шта је урадио, британски премијер се касније извинио, али јавност није склона да му опрости дипломатски непристојан гаф.
Иако је француски дневник „Паризјен” покушао да ублажи инцидент насловом „Не, Џонсон није увредио Француску зато што је ставио ногу на сто испред Макрона”, друштвене мреже с обе стране Ламанша су се усијале:
„Макни ноге са стола. Агресивац. Без пристојности.”
„Замислите какав бес британских таблоида би навукао на себе неки страни премијер да исто то учини у Бакингемској палати.”
„Питам се шта краљица мисли о томе.”
Једна од алузија односила се и Џонсоново образовање: „Јасно је да у Итону не уче фином понашању.”
Некадашњи спин-доктор бившег премијера Тонија Блера Алистер Кембел не одобрава овако Џонсоново комотно понашање током посете Паризу:
„Срамота је да новоизабраном премијеру Велике Британије треба толико времена да се види са немачком канцеларком и француским председником, а да потом дигне ноге на сто. Можда звучи тривијално, али то показује ароганцију и непоштовање.”
Упркос овом медијски атрактивном инциденту, којем Јелисејска палата не придаје неки значај, остаје питање ко је у предности у игри тражења кривца за заморну политичку сапуницу о брегзиту – Лондон или Брисел.
Нови лидер торијеваца који је на власти заменио Терезу Меј, обећавајући да ће завршити посао око брегзита до 31. октобра милом или силом, као да је сам себи везао руке у ровитој политичкој ситуацији код куће. Суочен са варљивом подршком у парламенту коју покушава да искористи лидер лабуриста Џереми Корбин да обори владу, а у ситуацији када бриселски званичници неће ни да чују за ревизију постигнутог споразума, Борис Џонсон је прво закуцао на врата Ангеле Меркел, а потом Емануела Макрона. У Берлину и Паризу није наишао на одбијање, али ни на велику подршку.
Сумирајући први излазак на међународну сцену новог британског премијера, портал „Политико” сматра да су немачка кацеларка и француски председник Џонсону практично поручили: „Сам си у овоме, друже.” У суштини, лидери Немачке и Француске су одговорност на који начин ће Британија изаћи из ЕУ сада истоварили пред врата Даунинг стрита 10.
Иако се немачка влада пуном паром припрема за сценарио тврдог брегзита, Меркелова је охрабрила Џонсона, дајући му рок од 30 дана да понуди ново решење за „бекстоп”, који је Лондону толико трн у оку.
Макрон, који успут није пропустио прилику да Џонсону „спусти” како ће Британија од некадашње велике силе завршити као вазал САД, као да није хтео да квари вољу Меркеловој. Француски председник је оценио да би за 30 дана могло да буде нађено решење за спорну клаузулу„бекстоп”, о питању ирске границе, како би се постигао организован излазак Британије из ЕУ. Али Макрон истиче да је тај посао могуће урадити само у оквиру онога што је већ испреговарано.
Да ли је овај задатак који Џонсон добио од Меркелове заправо немогућа мисија за британску владу? Није мало оних који мисле да ће цела та игра послужити британском премијеру само да свали кривицу на европске званичнике и дода гас у правцу тврдог брегзита.
Цео спор Лондона и Брисела врти се око спорне одредбе „бекстоп”, која се налази у споразуму о брегзиту који је Џонсонова претходница Тереза Меј постигла с ЕУ, а који је британски парламент одбацио неколико пута.
Овај заштитни механизам заправо предвиђа да, уколико се не нађе боље решење после одређеног прелазног периода, а да би се спречила тврда граница између британске провинције Северне Ирске и Републике Ирске, цела Велика Британија остане у јединственој царинској територији са ЕУ. Борис Џонсон сматра да та клаузула нарушава британски суверенитет и да спречава Британију да води трговинску политику независно од правила ЕУ.
„Постоје лако доступна техничка решења”, за ту клаузулу рекао је Џонсон и додао да Велика Британија ни у ком случају не жели да успостави контроле на граници.
Неким од тих других решења за осетљиву ирско-ирску границу Џонсон је махао Меркеловој и Макрону. Како Ројтерс сазнаје, реч је предлогу двоје конзервативаца Грега Хендса и Ники Морган. Али, за сада нема назнака да су Макрон и Меркелова фасцинирани идејом да се, уместо „бекстопа”, с обе стране границе на подручју од 30 до 50 километара оформе две посебне економске зоне с посебним режимом.
Аутор: Миленко Пешић
http://www.politika.rs/