Када је послије 13 – jулског устанка 1941. године стигао у Црну Гору да угуши побуну, Пирцио Бироли је убрзо схватио с ким има посла! У својим мемоарима је отприлике записао следеће: У Црној Гори живи једна трећина јунака и патриота по којима је Црна Гора и задобила славу, једна трћина лупежа и фукаре, и једна трећина која вири иза ћошка и гледа ко ће побиједити па да им се прикључи! Данас би то изгледало овако!
У Монтенегру живи једна трећина Срба, затим једна трећина која неће да буду Срби, и једна трећина оних који не смију да буду Срби па вире иза ћошка да виде ко ће побиједити како би им се прикључила!
Е сад, у овој трећини што неће да буду Срби има једно 7-8 одсто тврдих монтенегрина (усташа)! Они су тренутно монтенегрини са малим „м“, док мало не порасту и постану Монтенегрини са великим „М“, а у зрелијим годинама обавезно прерастају у велико „U“ (Ustaše)! Монтенегрини су потпуно нова сорта и раса настала укрштањем аутохтоног најгорег Србина (нпр. Новак Килибарда) са домаћим обичним кумровачко-комитетским блавором (нпр. Лекић)! Или, нпр. укрштањем Ранка Кривокапића и Рашка Коњевића, ђе природно треба да испадне магарац – а оно испада монтенегрин!?
Сувишно је уопште напомињати да они више немају никакве везе са Србима/Црногорцима! Монтенегрини су се дефинитивно одломили од српског стабла и заувијек отишли, као својевремено и нека друга наша браћа! И не треба много жалити за њима! Они ће ионако иструлити у сопственој мржњи према самима себи и ономе што су били! Или, у мало „бољем“ случају, биће само рукавац који се одвојио од ријеке, недовољан да од њега постане језеро, а опет превелик да га упије земља (Меша Селимовић)! Новинар и публициста Ратко Дмитровић, експерт за усташе, којем су усташе поклале готово цијелу породицу и по мајци и по оцу у Јасеновцу, каже да усташа хоће љут крш, врело сунце, унијаћење и мржњу према православљу и српству, односно према ономе што је некад био! Идеално станиште за усташе је Западна Херцеговина (Чапљина, Љубушки, Имотски, Ливно, Дувно, Говно), а у последње вријеме и кршевити обронци Ловћена и нарочито каменита Источна Херцеговина, односно Стара Херцеговина, а то је све до Колашина, Мојковца, Жабљака, Пиве, Пљеваља, Бијелог Поља, Пријепоља… Занимљиво је да овдје предњачи и барјачи управо та вјечито гладна херцеговачка сиротиња, а у неким екстремнијим случајевима и фукара, која никад није тачно знала да ли припада херцеговачким Србима или црногорским Србима, а коју смо увијек примали у Црну Гору и Србију да спаси главу и поштено се наједе, да би потом превртала корито и конвертирала у нешто сасвим треће – монтенегрине, усташе, кумровачке комитетлије: Новак Килибарда, Јеврем Брковић, директор НВО ЦПЦ Мираш Дедејић, новинарчићи Рајко Церовић и Милорад Пустахија, историчарчићи Андријашевић и Паповић, градоначелник Подгорице Вуковић, некакви драмосер из Београда Стеван Копривица…
На пример, онај мали херцеговачки блаворчић што изиграва градоначелиника Подгорице и сједи на столици великог Марка Миљанова, kojи сe из Пиве неопажено довукао и кроз тунелску цијев испод Будоша провукао – недавно је изјавио да му је Подгоричка скупштина перверзија и у част те перверзије је цијелу ноћ погасио свијетла на згради општине!?
Блаворчић не зна да је ту зграду општине, ђе блаворчић пландује, саградио краљ Александар након Подгоричке скупштине и уједињења! Или, извјесни му саборац и такође пљувач Подгоричке скупштине и краља Александара, специјалац из Драшкове Подјебе, Слободан Чукић, новинар, историчар, филозоф, археолог који је уздрмао темеље свјетске археологије и антропологије откривши да зетско село Српска заправо уопште није Српска него Срска, а тамошњи становници нису Срби него Срси!?
Чукић нам се скотрљао у Подгорицу из неке чуке повише Андријевице и то путем Пећ-Чакор-Мурино-Андријевица, који је изградио краљ Александар, звани Аца Паликућа 1925! Онда је из Андријевице стигао у Беране, путем који је изградио Аца Паликућа, и учио у беранској гимназији коју је изградио Аца Паликућа! Потом се запутио путем Беране – Бијело Поље преко Тифрана, који је изградио краљ Аца Паликућа, па окренуо преко моста на Левер Тари, најљепшег у Европи, који је изградио краљ Паликућа и шљегао у Подгорицу магистралом низ Морачу коју је направила Србија Паликућа или ћиху-ћиху-ћихуху пругом Београд – Бар коју је направила Србија!?
Наравно, Паликућа! У Подгорици је наставио школовање у гимназији коју је направио Аца Паликућа, у којој је учио и новинарчић Шуковић, који нам је шљегао у град из неке морачке вукојебине (или из Шаховића у Вранешкој долини) магистралом низ Морачу коју је направила Србија! До изградње магистрале, Шуковић нам је силазио у Подгорицу на магарцу! И то само пазарним даном! А данас, по ваздан, серу о Аци Паликући и Србији Паликући!
Драган Росандић/ИН4С