Амазонска прашума, настала је пре најмање 55 милиона година. Систематски, годинама уназад се уништава. Стручњаци упозоравају, ако нестане Амазоније, нестаће и живота на Земљи.
У Амазонији још траје борба са ватреном стихијом. Бразилски председник Жаир Болсонаро наредио је слање војске која ће помоћи у гашењу ватре. У многим земљама Латинске Америке шире се протести због односа бразилског председника према пожарима, а и водећи светски лидери појачавају притисак на бразилске власти.
Гост Јутарњег програма РТС-а, Слободан Бубњевић, са Института за физику и уредник портала „Наука кроз приче“, истиче да ова година представља политичку прекретницу у управљању овим проблемом крчења Амазоније.
Поред тога, Бубњевић напомиње да су подаци којима се оперише у јавности добијени од бразилског Националног института за истраживање свемира. Они су дали информацију да је у Бразилу у августу месецу ове године било 75 хиљада пожара, а онда се манипулисало тим податком да је то повећање од 88 одсто, али није речено у односу на шта.
„Када говоримо о пожарима овог ранга, а видимо да је почетком месеца горела и тајга у Сибиру, реч је о глобалном ефекту, зато што та количина шуме покрива површину од 5.5 милиона квадратних километара, што је упоредиво са величином Европске уније заједно са Западним Балканом. Дакле, то је тако драматично велика површина да она оставља бар пет различитих последица када гори“, наводи гост Јутарњег програма.
Први аспект је свакако везан за производњу кисеоника. Свима је, још од основне школе, позната прича да приликом сваког петог удаха, удишемо кисеоник који је настао у Амазонији.
„Прецизно речено, заправо 16 одсто кисеоника који настаје на копну ствара се у Амазонији, али и то је довољно застрашујуће када се губи такав ресурс“, додаје Бубњевић.
Важно је напоменути и то да у овом тренутку не гори цела Амазонија, али да је још од 70-их година до данас искрчено 12 одсто прашуме. Ово је угрозило ресурсе за производњу кисеоника, али још више ремети баланс угљен-диоксида у атмосфери.
„Овде су два аспекта заступљена. Прво, само сагоревање емитује угљен-диоксид. Видели смо снимке Насе у којима они заправо мере угљен-моноксид, али где год њега има ту је и угљен-диоксид, видели смо како је то имало драматичне ефекте на Сао Паоло. То вам је као када би гореле шуме у Великој Британији и Шведској, а ми у Београду имали замрачено небо од дима“, објашњава Слободан Бубњевић.
Осим тога, шуме су резервоари за усисавање угљен-диоксида из атмосфере, али је и свако стабло нека врста „фрижидера“ за атмосферу.
„Једно занимљиво истраживање вашингтонског Института за светске ресурсе показује да једно стабло охлади простор око себе за један дан као два клима уређаја која раде током целог дана“, наводи Бубњевић.
Амазонија фасцинира још од времена када је Франциско де Орељано, шпански конквистадор, који је први истражио Амазонију и први опловио ту реку, 1542. године.
„Још од тог доба она фасцинира јер је потпуно другачија од свега што знамо, као друга планета. Тамо живи преко две хиљаде сисара и птица које нису у потпуности ни пописане, а биљних врста има преко 40 хиљада и преко два милиона инсеката. Амазонија је обиље тајни, али, нажалост, крије и бројна богатства. Средином 20. века откривено је да постоје и нафтна налазишта“, каже гост Јутарњег програма.
Припадници аутохтоног бразилског племена Мура заветовали су се да ће до посљедњег атома снаге бранити своју земљу. Познато је да је Амазонијa једно од ретких места на планети где живи домородачко становништво које никада није било у контакту са савременом цивилизацијом. Зато су они најугроженији, с обзиром на то да су у потпуности део тог екосистема.
Brazil’s 🇧🇷 indigenous people are demanding urgent action for the AmazonFires and an end to mining in the Amazon as world leaders are set to discuss the blaze at the G7 in France.
— Erik Solheim (@ErikSolheim) August 25, 2019
Крчење шума је последица жеље Бразилаца да прошире своје пољопривредно земљиште и да достигну неки економски ниво који сви прижељкују. Но, увек треба имати на уму, наглашава гост Јутарњег програма, да ово што Бразилци раде, наши су преци урадили пре неколико векова.
„Не може се рећи да је Европа била налик на Амазон, али остатак света је очистио своје шуме, тако да ово може бити порука да треба помоћи Бразилу да савлада овај проблем, али да и ми пробамо да наша подручја, која ми контролишемо, пошумимо у што већој мери јер је то једини начин да се са оваквим изазовима боримо“, закључује на крају гостовања у Јутарњем програму Слободан Бубњевић.
Шта све крије Амазонија
Амазонија је област са највећим биодиверзитетом на нашој планети, с великим бројем ендемских врста биљака и животиња.Верује се да се у неистраженим деловима, међу хиљадама неоткривених биљака, крију лекови за данас неизлечиве болести човечанства, попут сиде и рака.
Где је крај?
Прорачуни показују да, уколико се овако настави, већ до краја овог века могли би да останемо без иједног прашумског стабла на свету.
Процењује се да, због крчења прашума, сваког дана изумре 137 врста биљака.
Амазонија – „плућа планете“
Велико прашумско пространство на северу Јужне Америке, име је добило по реци Амазон. Заузима око 5,5 милиона квадратних километара површине. Обухвата девет држава – Бразил, Перу, Колумбију, Венецуелу, Еквадор, Боливију, Гвајану, Суринам и Француску Гвајану.
Највећа је прашума на свету и заузима више од половине површине свих тропских шума на планети.
Сваког минута у Амазонији ватра прогута прашуму величине три фудбалска стадиона
Иако покрива само један проценат Земљине површине, Амазонија је дом за 10 одсто свих нама познатих врста, а вероватно и многих које још нису откривене, упозорава Светски фонд за природу.
Амазонска прашума се налази у Јужној Америци и покрива површину од 5.500.000 квадратних километара. То значи да се више од половине територије Земље која је под прашумом налази управо у Амазонији.
Чак 16 одсто кисеоника који настаје на копну ствара се у Амазонији.
Она покрива територије девет држава. Највећи део налази се у Бразилу (60 одсто), следе Перу (13 одсто) и Колумбија (10 одсто), док остатак деле Венецуела, Еквадор, Боливија, Гвајана, Суринам и Француска Гвајана.
У Амазонији живи 33 милиона људи, али и 390 милијарди дрвећа (око 16.000 врста дрвећа постоји у овој прашуми).
Такође, она представља дом за 420 аутохтоних врста, 40.000 биљних врста, 370 врста рептила.
Бразилски истраживачки центар је објавио да су само ове године на овој територији избила 72.843 пожара.
Статистика такође показује да је то пораст броја пожара од 83 одсто у односу на претходну годину. Такође, то је и највећи број пожара откако се мери њихов број, дакле од 2013. године.
Сваког минута због пожара нестане територија под прашумом величине три фудбалска терена!