У Албанији је иначе тешко живети из економских разлога, а бити Србин у Албанији је двоструко теже, јер националне мањине у тој земљи укључујући српску немају никаква права, упозорава Александар Чотрић, члан скупштинског Одбора за дијаспору и добар познавалац прилика у Албанији.
Положај српске мањине Чотрић оцењује као можда најгори у Европи, а ради се, каже о заједници чији се број процењује на 30.000-40.000 што је мањи град величине, рецимо Лознице.
Он подсећа, гостујући у емисији Спутњик интервју, да Срби живе на територији данашње Албаније од раног Средњег века, да су ту живели и када је та територија била део српске средњевековне држава, затим у време турске окупације и касније од успоствљања независне албанске државе 1912. под краљем Зогуом, а потом и у време и Енвера Хоџе па до данашњих дана.
„Међутим, већ стотину година се врши организовани притисак на Србе да се албанизују и асимилују, а они се томе одупиру колико могу“, наводи Чотрић, илуструјући ситуацију чињеницом да се на последњем попису становништва у Албанији 2011. године, који је био бојкотован како од српске тако и од осталих мањина, само 155 лица се изјаснило да су Срби.
Објективне процене говоре да бар око 30.000 наших сународника у Албанији живе у околини Скадра и Фиера, а према речима нашег саговорника, окупљени су у три удружења Морача Розафа, српско православно удружење Св. Јован Владимир и удружење Јединство из Фиера, које окупља Србе исламске вероисповести.
Срби исламске вероисповести
Чотрић посебно скреће пажњу на ово треће удружење у коме људи с поносом истичу да су Срби муслимани. Живе на том простору већ стотинак година а доселили су се са простора Новог Пазара, Сјенице и Тутина. Како каже посланик, сачували су своје национално име, истичу српске националне симболе, организују курс учења српског језика за децу и одрасле, а дочекују госте из Србије са химном „Боже правде“.
Чотрић констатује да албанска држава није дала могућност да срска мањина има школе на српском језику, јер је прописала ригорозне услове за оснивање школа националних мањина.
Некада су, 20-30их година прошлог века такве школе постојале али су укинуте још под краљем Зогуом – касније их није дозвољавао ни Енвер Хожда ни тзв. демократске власти.
„Албанија чак није ратификовала ни европску повољеу о мањинским и регионалним језицима, о могућности наставе на другим језицима. Срби ни на попису становништва нису могли слободно да се изјасне“, наводи наш саговорник, подсећајући да за разлику од тога албанска заједница у Србији има и вртиће и школе на матерњем језику.
Литургија на српском ретко и само у једном храму
Што се тиче информисања, Срби у Албанији се сналазе тако што слушају медије из Србије, а на локалној телевизији у Скадру имали су недељно једну емисију од сат времена али тако што су закупљивали термин од средстава која су добијали из Србије.
Такође у Скадру је око 1100 деце и одраслих прошло кроз курсеве српског језика, које је организовао професор Светозар Ћировић из Црне Горе који је долазио својим аутомобилом.
Огромно је и залагање Митрополије црногорско приморске и митрополита Амфилохија да се на верском и црквеном плану одржи православно јединство са нашим сународницима у Албанији, каже Чотрић.
sputniknews.com