Тај пожар као да је већ сагорио последње остатке разума доносиоца одлука о овим темељним вриједностима сваке цивилизације. Вриједности које не могу угрозити нити пролазни идеолошки пиромани, нити тај болесно надмени осјећај свемоћи од којег су многи изгорели и једва да су успјели излијечити своје опекотине.
Све је ипак тако видљиво. Нерон у Црној Гори, овдје на периферији свјетова, негдје између истока и запада, на линији раздвајања нагомилане вјерске и националне нетрпељивости, далеко од храмова, моћи све уморнијег прекоатланског Рима и мимо свих најава из ,,пророчке“ књиге Сукоб цивилизација и преобликовање свјетског поретка Самјуела Хантингтона.
Баш овдје на овом сићушном дијелу копна које спаја Црну гору и приморје вољом јединог и стварног Господара ове посткумунистичке државне творевине, у духу једног Шекспировог механизма из Ричарда III, сукоб се одвија паралелно, за овај простор не мање опасан и скоро драмитично упозоравајући по Његово преживљавање мира.
Сукоб на периферији садржан у објави рата свему православном, тако да би се сав тај сложени и тензично угрожовајући процес могао и назвати атеистички рат против православља. И само против њега. Оптужница за овај процес је већ написана од стране натовске, антиисточне и антируско-српске владе у Црној Гори.
Објављује се свакодневно кроз изјаве службених лица, пријетње институција, законске предлоге и неиздрживе притиске на православне вјернике, посебно на оне који се осјећају мање ,,новоцрногорцима“ од оних из Милове фабрике производње дукљанизма.
За разлику од других оптужница ова се већ спроводи тако да по свему више личи на пресуду, једнострану, нетрпељиву, страствену. Ово је моментум за коначну побједу над тим ахраично смутљивим празновјерицама које као конквистадори интереса друге земље колонијалистички шире људи у страним мантијама по земаљском рају вулгарног атеизма и суверености нове Црне Горе.
То је је свакодневна порука са двора, да свако зна и да нико нема дилеме шта је Милов план. Ослобођење од православне вјере и источног хришћанства и повратак у пагански атеизам и комунизам може опет да побједи, али сада упокаван у костимографију модерног шаренила и демократског формализма, али као у свим таквим тоталитарним друштвима са појединцем изнад система – са неважним институцијама и уплашеним људима. Зато је толико нових споменика у част Тита, вјечног комунистичког предсједника Југославије, подигнуто по Црној Гори као симболу којем вођа земље тежи данас, као и некад што је тежио из клупа Централног комитета Комунистичке партије.
Сам сукоб цивилизација у Црној Гори је по својој садржини парадоксално антицивилизацијски јер све идеје активности и циљеви садашње власти теже свему ономе што модерни цивилизовани свијет одбија и забрањује. У Црној Гори је црква политичка организација ангажована за ширење идеја ,,велике Србије“ и без икакве везе са Богом, као да, до данашњих дана, црква није Божја, нити од сина Божјег.
Нико у културном свијету не изговара такве јеретичке реченице, нико у европским владама не покушава да изазове Бога на двобој. Нико, осим у Црној Гори.
И не само то, Црна Гора је прва од свих држава у којима се хиљадама година живи у хришћанској вјери, а која је објавила трактат о безбожничкој цркви. Наиме, да би створио цркву Црној Гори није потребан ни Бог, као ни вјерници. Довољна је одлука државе, тачније одлука оних попут предсједника неокумунизма. Предсједника који тврди да не вјерује у Бога и да није крштен у Христовој вјери.
Црква невјерујућих – то је план власти за будућност вјере у Црној Гори. Штавише, православној цркви је планирано да се одузме имовина и, супротно највишим стандардима из Европске конвенције о људским правима, да јој се одузме право на својину стечену на законит начин и уписану од истих државних органа који сада треба да спроведу невидљиву национализацију.
У којој земљи европске цивилизације се десио или се дешава такав антикултуролошки и антиевропски процес?! Нигдје! Зато је сав овај бесмислено осмишљени рат против Христове цркве дубоко антицивилизацијски и недопустив са становништа сваког природног и прогресивног права. Нажалост сви неистомишљеници Првога о овоме лако бивају осуђени, одбацени и сувишни.
Као да се запалио још увијек невидљиви пожар сличан оном у Нероновом Риму који треба да уништи све библиотеке историјског сјећања Црне Горе, све њене владике, свеце, самог Његоша и свакога ко на било који начин повезе црногорско и српско у имену, вјери, припадности.
Тај пожар као да је већ сагорио последње остатке разума доносиоца одлука о овим темељним вриједностима сваке цивилизације. Вриједности које не могу угрозити нити пролазни идеолошки пиромани, нити тај болесно надмени осјећај свемоћи од којег су многи изгорели и једва да су успјели излијечити своје опекотине.
Зато је вода на почетку свега, она Талесова од које све почиње, вода у рукама вјерујућих, добрих и мирољубивих људи, одлучних да достојанствено и у интересу свих угасе ове бесмислене пожаре нецивилизацијских идеја који, попут амазонских, данас пријете духовном опстанку Црне Горе.
Теодосије/ИН4С