Синоћ је у Галерији Руског центра за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду у оквиру циклуса манифестација посвећених обележавању 75. годишњице Победе у Великом Отаџбинском рату, отворена изложба „Ослобођење Минска и Белорусије“.
Дуге три године је белоруска земља патила под фашистичким јармом. Због своје географске позиције она се прва нашла на удару трупа нацистичке Немачке. Територија данашње Белорусије ратни вихор је захватио већ првих дана Великог отаџбинског рата.
У Великом Отаџбинском рату Белорусија је претрпела огромне људске и материјалне губитке. Током ратних година погинуо је сваки трећи становник Белорусије. Разарање је претрпело преко 200 од 270 градића и рејонских центара земље и око 90 посто здања у Минску. Уништено је више од 9 хиљада села.
Од првих дана Великог отаџбинског рата територија Белорусије претворена је у поприште жестоких сукоба немачке војске и Црвене армије.
Први удар немачке војске током њихове офанзиве на Совјетски Савез био је на Брестску тврђаву чија је одбрана трајала од 22. јуна до краја јула 1941. године. Жестоке битке вођене су дуж читаве линије фронта, изузетно напета ситуација била је на Дњепру, нарочито у рејону Могиљова. До почетка септембра 1941. године читава Белорусија била је окупирана од стране немачко-фашистичких освајача.
Читав период окупације карактерисао се зверским убиствима цивилног становништва земље од стране фашиста – током рата убијено је преко 2,2 милиона цивила и ратних заробљеника, а на принудни рад у Немачку је одведено око 380 хиљада људи.
На територији Белорусије било је преко 260 логора смрти. Највећи од њих налазили су се у Минску и његовој околини.
Белорусија је у свету позната као земља класичног партизанског рата. За време окупације у земљи је формирано и ратовало 1 255 партизаних одреда. Током рата се у Белорусији борило преко 370 хиљада партизана, а више од њих 44 хиљаде је погинуло у биткама.
О размерама партизанског покрета говори и чињеница формирања читавих партизанских зона које су 1943. године или за 2,5 године пре краја рата заузимале већ 60% окупиране територије.
Партизански покрет у Белорусији био је интернационални. Заједно са Белорусима (65,2%) активно су суделовали Руси (25%), Украјинци (3,8%) и представници других народа, укључујући и европске – 3 хиљаде Пољака, 400 Словака и Чеха, 235 Југословена и др.
Један од најважнијих видова борбених дејстава партизана биле су диверзије на непријатељске везе. Посебно ефикасне биле су операције на железничке саобраћајнице (укупна корисна дужина железничких саобраћајница у Белорусији уочи рата износила је 5 743 км) за време „рата на шинама“.
Удари су се наносили у три етапе, од којих је последњи успешно спроведен у лето 1944. године уочи белоруске офанзивне операције „Багратион“. Током операције совјетске трупе уништиле су немачку групу армије „Центар“: 17 дивизија и 3 бригаде биле су потпуно уништене, 50 дивизија је изгубило више од половине свог бројног стања.
Слом немачко-фашистичких трупа у Белорусији ушао је у историју као једна од најважнијих битака Великог Отаџбинског рата и Другог светског рата. Резултат Белоруске операције била је ослобођена не само читава Белорусија, већ и већи део Литваније, део Летоније и источни рејони Пољске.
Совјетске трупе дошле су до граница Источне Пруске што је створило платформу за ослобађање дела земаља Источне Европе и уништења фашистичке Немачке.
Успеси Црвене армије подстакли су савезнике на што скорије отварање другог фронта. Недуго пре коначног ослобођења Белорусије, 6. јуна 1944. године на француску обалу кaнала Ла-Манш дошло је до искрцавања енглеско-америчког десанта (операција „Оверлорд“) који је бројио 150 хиљада људи.
На фронтовима Великог отаџбинског рата у Црвеној армији борило се преко 1,3 милиона Белоруса и оних родом из Белорусије. Војним јединицама за време рата командовало је 217 генерала и адмирала – Белоруса.
У редовима јединица Црвене армије које су ослобађаче југословенску територију заједно са јединицама југословенске Народно-ослободилачке војске били су и Белоруси. Њихови посмртни остаци сахрањени су на територији Спомен-комплекса Гробља ослободилаца Београда (редов В. Тимофејев, поручник М. Осиповски, натпоручник Д. Соломаха), као и у предграђу Београда (капетан А. Дубровски) и у Сремској Митровици (капетан В. Гушча).
Победа над фашистичком Немачком и њеним савезницима одржана је заједничким напорима земаља антихитлеровске коалиције и бораца антифашистичког покрета отпора. Али народи Совјетског Савеза, укључујући и Белорусе, и совјетска армија на својим плећима изнели су главни терет рата.
Фотографије, документа, плакати, карте и планови војних операција детаљно говоре о јуначком отпору совјетског народа против окупационог режима нацистичке Немачке на територији Белорусије, који је трајао до краја јула 1944. и обухватио ратне операције групација Црвене Армије, партизана, илегалну борбу, отпор цивила.
Изложбу је приредио Државни музеј историје руске књижевности ,,Владимир Иванович Даљ“ у сарадњи са ,,Белоруским државним музејем историје Великог Отаџбинског рата“, Државним централним музејем савремене историје Русије, Централним музејем Великог Отаџбинског рата.
Извор Амбасада Белорусије