Када је у питању уплив у политику на Балкану, Француска ту тек мора да изгради своје место, јер на овом простору постоје много јачи играчи од ње. Зато прве потезе Француске у приближавању Србији, према доброј традицији, треба очекивати у културно-просветној сарадњи.
Сада је већ извесно да посета француског председника Емануела Макрона Београду није остала на куртоазним најавама и била је наглашено пријатељска, посебно због грубог фаула који је делегација Србије на челу са председником Александром Вучићем доживела у Паризу током обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата.
У говору пред 200 француских амбасадора, Макрон је од њих затражио да се поново географски укључе у догађања на Западном Балкану, сасвим конкретно поменувши посебно Србију.
Париз мора поново да инвестира у земље које Француску истински воле, како не би дозволио да друге европске силе „играју игру на месту Француске“. У противном ће, упозорио је Макрон, о Западном Балкану одлучивати САД, Русија и Турска, а ту и Немачка има својих замисли. Макрон је оценио да су те земље „много ефикасније и више стратешке него Француска“.
Подсетивши на посету Србији, приметио је да су у тим земљама, у којима Париз мање инвестира, представници Француске дочекивани сјајно.
Значајна порука
Коментаришући ову изјаву, Душан Гујаничић са Института за политичке студије каже да је посета Београда Макрону у значајној мери отворила очи и показала многе мањкавости француске спољне политике.
„Треба пратити даље потезе француских власти и Макрона — на који начин ће бити операционализована та изјава. Да ли кроз повећана економска улагања, да ли кроз наглашенији политички утицај, да ли кроз неку интензивну војну сарадњу? Дакле, то остаје да се види, али изјава је веома значајна и надовезује се на ону коју је дао пре неколико дана, која је можда још значајнија — да време западне хегемоније пролази услед многих грешака које је западна политика правила у претходном периоду и да би била велика грешка да се Русија потпуно одвоји од Запада и да је концепт мира и стабилности немогућ без Русије“, указује Гујаничић за Спутњик.
Стипендије за студенте
Те две изјаве, дате у року од неколико дана, по његовом мишљењу — треба заједнички посматрати. На питање — у којој би области Француска најпре нашла интерес за сарадњу са Србијом, он указује на оно што је и до сада обележавало односе две земље.
„Мислим да је културно-просветна сарадња оно што је традиционално високо позиционирано у српско-француским односима. То значи већи број стипендија за наше студенте, уметнике и научнике. У домену културе и просвете очекујем заиста подизање сарадње на један много виши ниво. Србија је, на крају крајева, од скора и посматрач у организацији која окупља франкофоне земље. Ту сарадњу би, свакако, могла да прате и већа француска економска улагања“, објашњава саговорник Спутњика.
Разуман компромис?
Када је реч о политици ту, међутим, ствари стоје другачије, јер су, како сматра Гујаничић, по среди најосетљивија и најнеизвеснија питања. Оно где би француска помоћ нама могла евентуално да буде добродошла, то је по питању Косова и Метохије.
„Питање је у којој мери Макрон може и жели да наметне или да позиционира став о неком разумном компромису, шта год то значило, јер Француска тек мора да изгради своје место на Балкану“, каже Гујаничић, оценивши да на овом простору већ постоје много јачи и утицајнији играчи од ње, попут Немачке, САД, па и Русије, и у извесној мери Турске.
Макрон је тога свестан, истиче саговорник Спутњика, али и напомиње да треба сачекати макар шест месеци, па да видимо потпуне ефекте његове посете Београду.
Спутњик