Први септембар није само датум историјске тежине. Ове недеље је и популистичка АфД у две покрајине остварила свој најбољи резултат до сада. То показује да се Немачка мучи са собом, пише Инес Пол, главна уредница листа Дојче веле.
Првог септембра 1939. су Немци у зору нападом на Пољску започели Други светски рат. Са милионима мртвих, рањених, силованим женама, протеранима и светом који до данас пати због нацистичког рушилачког беса.
Тачно осам деценија касније усред Немачке двоцифрене резултате бележи једна странка која се за гласове бори превасходно националистичким репертоаром и расизмом. У Саксонији је стигла до 27 одсто гласова, у Бранденбургу до 23 одсто. То су најбољи резултати од настанка Алтернативе за Немачку (АфД).
Тако је тој странци за само неколико година успело да постане друга најјача снага у свакој од те две источне покрајине. Није нека утеха што десничарски популисти, упркос прогнозама, ипак нису успели да постану најјачи ни у Саксонији ни у Бранденбургу.
Шта дакле говори о Немачкој то што је оваква партија успешна и то упркос економски добрим временима и ипак релативној политичкој стабилности? И шта тек долази ако се времена промене и Немачку можда захвати дробилица глобалне рецесије?
Колико су високи бедеми, колика је свест да у Немачкој никада више на власт не сме доћи једна партија која тако игра на карту расизма?
Изгубиле су пре свега етаблиране партије. Демохришћани Ангеле Меркел и Социјалдемократе су забележили најгоре резултате у овим покрајинама од уједињења земље. Тај тренд значи да ће чак и у стабилној Немачкој бити све компликованије састављање владајућих коалиција. Такође, више не функционише систем са две велике странке које скупљају све гласаче од деснице до левице.
Све то показује колико се Немачка мучи са собом, са тиме каква земља жели да буде. Какав ће курс заузети у избегличкој политици, али и у великим привредним и социјалним питањима? Колико Немачкој треба државе, а колико Европе?
У природи историографије лежи да се тек са временске дистанце може описати шта се у одређеном моменту заправо десило. Утолико се може само нагађати да ли ће овај 1. септембар 2019. стајати у историјским читанкама и шта ће тамо писати.
Нема сумње да овај успех даје крила АфД и на савезном нивоу. Она је ту и неће тако брзи нестати. Друге странке морају да нађу одговарајући однос према томе. Било би фатално да се на успех десничара одговори ароганцијом.
Исход избора је политичким функционерима брутално ставио до знања да нешто жестоко не ваља у земљи. Боље би им било да пажљиво ослушкују и осматрају шта то тера бираче у руке популиста.
У историјску одговорност Немачке спадају и неки принципи код којих нема компромиса. У то спада слободно исповедање вере и право на азил за људе у невољи. Ти принципи се никада не смеју жртвовати, ма колико коалициона математика постала компликована.
Извор: Дојче веле