Избори у Немачкој: Десничари јаки, али нису најјачи

Према излазним анкетама Алтернатива за Немачку (АфД) остала је далеко од својих првих изборних победа на покрајинском нивоу. Демохришћани и Социјалдемократе су уз губитке одбранили упоришта у две источне покрајине.

| theTrumpet.com

Према анкетарима „Инфратест димапа“, у Саксонији је 32 одсто бирача дало глас Демохришћанима (ЦДУ). Следе АфД са 27,5 одсто, Левица са 10,5 одсто, Зелени са девет одсто, Социјалдемократе са осам одсто, док се Либерали котирају на 4,8 одсто – дакле таман испод цензуса.

У Бранденбургу су победиле Социјалдемократе са 27,5 одсто. Следе АфД са 22,5, Демохришћани са 15,5, Левица са 11, Зелени са 10, док се конзервативни Слободни бирачи котирају на 5 одсто. Либерали би и овде могли да остану на 4,8 одсто.

Знатно повећана излазност у односу на изборе од пре пет година указује да је тесна трка извела многе на биралишта. У обе покрајине је прошли пут гласало свега око половине бирачког тела, а сада су гласале две трећине што се сматра добром излазношћу за покрајинске изборе

За месец дана се гласа и у Тирингији, још једној источној покрајини у којој Левица у виду Бода Рамелова има свог јединог премијера од уједињења Немачке.

Зелени спасавају ствар?

Коалициона математика биће мање занимљива него што се очекивало. Уколико се бројке не буду мењале, биће довољно да Зелени у обе покрајине ускоче у коалиције и тако донесу већину. Та странке је тренутно у налету на савезном нивоу, па је овај пут лако прескочила цензус и на истоку земље где традиционално има тежак посао.

Бранденбургом је до сада владао премијер Дитмар Војдке (СПД) у коалицији са Левицом. У Саксонији је на власти био демохришћанин Михаел Кречмар у коалицији са Социјалдемократама.

Пре избора су све остале странке искључиле могућност сарадње са десничарима. Конзервативна Хришћанско-демократска унија уз то најавила је да неће у коалицију ни са Левицом.

Најављивала се могућност да ови избори уздрмају и Велику коалицију коју на савезном нивоу предводи Ангела Меркел. Њени партнери Социјалдемократе ће кроз месец дана резимирати досадашњи рад владе. Но исход ових избора јесте донео нови пад Демохришћана и Социјалмодекрата, али је тај пад мањи него што су се прибојавали.

АфД још чека на победу

Анкете су пре избора најављивале тесну трку и могућност да Алтернатива за Немачку (АфД) по први пут победи на неким покрајинским изборима. То би уједно било први пут у послератној Немачкој да странка радикалне деснице добије изборе на овом нивоу. Премда до тога није дошло, АфД је поново знатно ојачала.

АфД је најјача странка истока земље, ако се посматра свих пет покрајина које су некада сачињавале ДДР. Укупно им анкете дају 14 одсто подршке у целој Немачкој јер на Западу ни изблиза не стоје добро као на истоку.

„Многи људи из бившег ДДР-а су разочарани. Они осећају да их већинско друштво на западу не разуме“, рекла је раније за Дојче велесоциолошкиња Јудит Ендерс.

То има везе с чињеницом да источни Немци чине само 17 одсто укупног становништва земље. Али још је, како истиче, недостаје њиховог присуства у читавом немачком друштву.

„Источни Немци заузимају само 1,7 одсто високих позиција у немачкој привреди, политици и администрацији. Након поновног уједињења, социјалистичку елиту ДДР-а заменили су западни Немци. Та елита репродукује се и данас, чак и након 30 година“, каже Ендерсова.

ИЗВОР:DW (ДОЈЧЕ ВЕЛЕ)