Варшава је недељама пуцала од поноса јер је манифестацији поводом 80 година од Хитлеровог напада на Пољску требало да присуствује и амерички председник Доналд Трамп. Ипак, Трамп је због урагана Дорјан отказао пут, али је послао заменика Мајкла Пенса.
Отказивање посете је велики ударац за владајућу Партију право и правда. „Трампово присуство би за нас било важно у погледу представљања пољске историје“, рекао је Војчек Коларски, државни секретар у уреду пољског председника Анџеја Дуде.
Он каже да је Трамповој посети Пољској придата велика међународна медијска пажња, те би се на тај начин цео свет упознао са тешком историјом Пољске, првом жртвом Другог светског рата.
Европски партнери показали неспособност
Али, листа званица и без Трампа требало би да ослика ко су пољски савезници – они су искључиво на Западу. То се види по томе што позивницу није добио руски председник Владимир Путин, а боље није прошао ни српски председник Александар Вучић.
Ипак и међу западним партнерима постоје озбиљне разлике. Док су се пољско-немачке везе пољуљане због пољских захтјева за ратном одштетом, постоје многе сличности између Варшаве и Вашингтона када је реч о односу према избеглицама или критици руско-немачког гасовода Северни ток 2.
Пољски националисти знају да их Трамп неће „замарати“ владавином права, као што то чини Брисел. Такође, оно што је најважније за Варшаву – безбедност – гарантује се из Сједињених Држава.
„Потпуно је природно да тражимо партнере који могу реално да примене војну силу, дакле који би могли да испуне обавезе из Члана 5 уговора НАТО“, каже Беата Горка-Винтер из труста мозгова ПИСМ који финансира пољска држава. Члан 5 наиме каже да, ако је нападнута једна чланица НАТО, све друге морају да притекну у помоћ.
САД су, сматра саговорница Дојче веле, једина земља на коју би се могло ослонити у случају опасности. Она сматра да је „нспособност“ европских партнера доказана траљавим договорима о формирању европске армије.
Цена безбедности
Пољска највећу опасност види у источном суседу Русији. Откако је избио конфликт у Украјини, Пољска инвестира милијарде евра у модернизацију армије. Тиме ова пољска љубав према Америци добија веома конкретну финансијску димензију.
Варшава је прошле године куповином ракетног система земља-ваздух „Патриот“ за 4,75 милијарди долара склопила највећи војни посао у историји земље. У фебруару је затим поручено двадесет мобилних система за лансирање ракета типа „Химарс“ за 365 милиона евра. Такође је почела куповина борбених авиона типа Ф35. У америчкој индустрији наоружања трљају руке.
Трамп хвали Пољску јер је једна од ретких чланица НАТО која издваја два одсто БДП за одбрану, као што и предвиђају уговори НАТО. До 2030. би пољски издаци за војску требало да порасту на 2,5 одсто.
Као да тим новцем Пољска покушава да привуче што више америчких трупа у своју земљу. У овом тренутку је у Пољској, у оквиру ротационог модела НАТО, стационирано више од 4.500 америчких војника. Након руске анексије Крима, поред америчких трупа у Пољској, у три балтичке земље су такође стационирани батаљони НАТО.
Пројекат који пољски предсједник Анџеј Дуда назива „Форт Трамп“ вредан је скоро две милијарде долара. Варшавској влади би заправо било најмилије да америчке трупе остану трајно стациониране у Пољској.
Доналд Трамп је у игру убацио додатних 1.000 војника који би требало да буду пребачени у Пољску. Они би требало да дођу из Немачке, где је тренутно стационирано 35.000 америчких војника.
Америчка амбасадорка у Варшави Џорџет Мосбахер је на Твитеру написала: „Пољска је испунила обавезе да за одбрану издваја два одсто бруто друштвеног производа. Немачка то не чини. Стога ћемо поздравити прелазак америчких трупа из Немачке у Пољску.“
Спорни пројекат
Критичари то виде као повреду основног споразума на релацији НАТО-Русија из 1997, којим се забрањује трајно стационирање трупа у близини руске границе. Но, политичка аналитичарка Горка-Винтер сматра да је овакав вид појачања источног бока неопходан, чак и ако се Русији то не свиђа.
„Нема ничег горег од пасивности у односу са Русијом. Јер, већ сада Русија повређује ваздушни простор и територијалне воде других земаља. Хоћемо ли и даље седети скрштених руку и гледати како то поприма већи обим?“, каже Горка-Винтер.
Другачије мисли политиколог Пјотр Бурас, шеф варшавског одељења Европског савета за спољне односе. Он верује да Бела кућа придаје посебну пажњу земљама које су у клинчу са Бриселом следећти стратегију поделе ЕУ.
„У нормалним условима Пољска би могла да помогне у обликовању Европе. Но, проблем је што ми гледамо у другу страну“, каже Бурас. Као пример наводи конференцију о Ирану која је по налогу Америке организована у фебруару у Варшави и коју су бојкотовали многи европски политичари.
Пољска је и 2003. изазвала поделу унутар европских чланица НАТО када је подржала америчку акцију у Ираку.
С обзиром на угледне званице на обележавању осам деценија од избијања Другог светског рата овој манифестацији није недостајао политички карактер – без обзира што Трамп остаје код куће.
Извор: Дојче веле