Нема тачног превода. Превод је попут сјенке свиленог шала на вјетру. Није Бог човеколик, него је човек боголик. Ако, преводећи, иколико ‘промашимо’, руши се васколики свијет. Има и „савршених“ превода. Не можемо замислити да Рилке (у преводу Живојиновића), боље звучи на њемачком него на српском језику.
Међутим, има случајева, кад вам је потребан и превод са српског језика на српски језик. Таман тако. Па да испитамо један такав случај.
Још краће: не интересује нас ни превод цијелог исказа – инересује нас само превод једог слова, везника – и.
Прије неколико дана, уочи дана Општине, политичка делегација Тузи, посјетила је предсједника Владе. Уопште ме не занима кад је дан Општине Тузи, нити зашто је тај датум узет за славу Тузи, нити да ли су Тузи град. Не интересује ме ни дан Општине којој плаћам порез на чукунђедовину, прађедовину, ђедовину, и очевину. Знам да се датум Општине мијењао више пута, бјежећи од онога који је богомдан, једини, истински и историјски, који нико не би мијењао без велике невоље. Све чега се мој завичај домогао у духовном смислу, и попут орла винуо се у небеса, десило се на Божић ‘916, али, опет, ни божији знак некоме није довољан путоказ.
И врапци знају шта у задње вријеме раде Албанци по Тузима, Улцињу, Плаву, и редом по „граници“ између Црне Горе и лажне државе Косово. И тице у гори знају зашто надлијеће албански црни орао. Сви знају коју границу црта црни орао, осим црногорске власти, невладиног сектора, грађанске опције, такозване грађанске опозиције, полиције, натовске војске, црногорских интелектуалца, писаца, вајара, воајера, академика, хомосексуалаца, заклетих црногораца, дукљанских историчара, независних новинара, субнора, дакле, и врапци и вране и швраке, знају да црни албански орао заокружује будућу границу велике Албаније.
У недељу, седећи на Лединцима у Штитарици, испод старог јасена, који можда памти и бега Баша, зачух писак орла. Погледао сам у небо, и видио како лети укруг – истим кругом откако знам за себе. То је његово небеско имање. Свакодневно, сто и педест година, обнавља своју кружницу. Први пут ошестарену изнад Штитарице и Препрана, још у турски вакат.
Предсједик Владе рекао је албанским колегама из Тузи: „Славите, и имате шта да славите, али кад славите, употребљавајте – и – државне симболе“. Ово – и – пренијели су сви медији. Што се мене тиче, 99 одсто тачно преносим ријечи предсједника Владе, а што се тиче дикције, погодио сам сто одсто.
Поред мене може да протутњи и камиончина пуна буковине са Сјевера за Албанију – ко што ркају низ Морачу сваки дан – и, нећу их чути. Ако и чујем, и видим та застрашујућа чудовишта препуна букових балвана, и ако знам да је и то магистрала шверца – ђутуре, све заборавим послије првог туњела. Али, неку мрву, мрвицу, ситницу, стварчицу, словце, не заборављам. Оно предсједниково – и – не могу му ни заборавити, нити опростити. Шта значи оно – и – тражим да се преведе на српски језик.
У сваком језику, ријечи успостављају контакт са свијетом. Али, не само ријечи, него и везници. Везник – и – незамењив је, и има велику функцију; везник – и – важанији је од многих претходно нагомиланих ријечи. Има психолошку, продужену, додатну фреквенцију.
„Када славите, употребљавајте – и – државне симболе“. Молећиво, предсједник тражи од гостију из Малесије. Предсједник је посебно осјетљив на Тузи, и Петњицу, и, отуда и ово снисходљиво – и. Само што није рекао: ради мене употребљавајте – и – државне симболе. Па, знате ли да сам пријатељ са Харадинајем. Па, био сам згрожен Харадинајевом оставком….
Врапци су ми тачно превели шта је предсједник Владе мислио са оним – и – али, хоћу да чујем – и – од експертског владиног преводилачког тима. Врапци по гранама знају шта орлови мисле. Јутром, сједим на тераси (они кљуцају а ја записујем), и свако ми словце преведу, ћију, ћи, ћију, ћи…
Коначно, да ли је потписан – и – Споразум са властима из Тузи, да се, каткад, кашто, како-тако, како било, употребљавају – и – државни симболи. Ако је потписан, онда смо успјели да преведемо – и – овај фамозни везник – и.
Бећир Вуковић/ИН4С