Постојали су случајеви измирења када су у питању расколи у канонској цркви и када у одвојеном делу постоји некадашња канонска јерархија. У Црној Гори то није случај и зато та идеја није остварива на начин који је саопштен”, категоричан је протојереј-ставрофор Велибор Џомић у интервјуу „Побједи“ , координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве.
“Постојали су случајеви измирења када су у питању расколи у канонској цркви и када у одвојеном делу постоји некадашња канонска јерархија. У Црној Гори то није случај и зато та идеја није остварива на начин који је саопштен”, казао је Џомић.
На питање како гледа на понуду председника Црне Горе Мила Ђукановића за својеврсну платформу за решавање црквеног питања, што би било формирање православне цркве Црне Горе, Џомић каже да се не слаже са констатацијом да је у питању платформа,.
“Платформа по свему различита од једне јавно саопштене идеје или става. Сасвим логично, није у питању ни својеврсна платформа. По мом мишљењу и доживљају, председник Ђукановић је изнео лични и партијски став, а то је далеко од платформе. Тај став ни у програму ДПС-а, ако се добро сећам, није образлаган, нити је саопштено како се то има извести. Дакле, тај став није нов и више пута је до сада пласиран у јавност”, додаје он,
Одговорно тврди да никада није разговарано на ту тему у цркви, нити је такав дијалог отваран од представника државне власти.
“Свако има право на свој став о неком питању, па и предсједник Ђукановић. Сигурно је да његова јавна функција таквом ставу даје додатну тежину и зато изазива пажњу шире јавности. Пре свега, морам да истакнем да чињенице, свима познате, јасно говоре да канонској православној цркви у Црној Гори припада апсолутна већина православних вјерника и то је неупитно. Број грађана који припадају организацији која себе, без икаквог канонског покрића и упоришта, назива ЦПЦ је неупоредив у том погледу. Треба имати у виду да Црна Гора није једина држава у којој постоје канонска православна црква и друге организације које саме себе сматрају за цркву. Идеја уједињавања или обједињавања, како је названа, и то са најважније политичке и државне адресе, нигде у православном свијету није реализована.
Постојали су случајеви измирења када су у питању расколи у канонској цркви и када у одвојеном делу постоји некадашња канонска јерархија. У Црној Гори то није случај и зато та идеја није остварива на начин који је саопштен”, тврди Џомић.
Према његовим речима, црква није биро за признавање нација нигде, па ни у Црној Гори.
“Данас се нација везује за право појединца да се у националном смислу изјасни по својој слободној вољи и да тај исказ мења без обзира да ли се то нама свиђа или не. Ми поштујемо свачију слободу, па и слободу и право човјека да верује или не верује у Бога. Прије би се рекло друго: да један дио државне организације упорно не жели да призна реалност да у Црној Гори постоји Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ.
А да апсурд буде већи, 95 одсто свештених лица и 99 одсто верника наше цркве су црногорски држављани. Међу њима има и оних који се изјашњавају као Срби и као Црногорци. Никоме од њих, а реч је о свештеницима и верницима, није тесно у цркви. Видим да то ових дана смета мом пријатељу адвокату Николи Мартиновићу кога, барем да ја знам, а мислим да знам, нико никада у цркви није питао зашто долази на службе као Црногорац. Право питање је, дакле, да ли држава признаје своје грађане и саму себе”, додаје Џомић.
На питање под којим околностима би било могуће уједињење две цркве, Џомић каже да је чуо раније од једног заговорника те идеје да то питање треба уредити на исти начин на који је решено питање ЦАНУ и ДАНУ.
“То је дилетантски став који нема ниједну додирну тачку са канонским правом и предањем цркве. Разговарати о овоме не би био проблем да су стварно у питању две цркве, како Ви то називате. То што нека верска организација, која стиче правни субјективитет код државе, себе назива црквом не значи да је православна црква. Ко данас може, у име неког “обједињавања”, да призна епископски чин г. Дедеићу који никада није био епископ него свештеник као и ја, а уз то је у црквено-судском поступку лишен свештеничког чина и искључен је из цркве одлуком патријарха г. Вартоломеја? Остали у тој организацији немају канонско рукуположење за свештенике.
Дакле, такво политичко уједињавање није могуће у Црној Гори не због тога што се то не свиђа неком патријарху, митрополиту или свештенику него најпре зато што нема канонског основа за то”, појаснио је он.
Подсетио је да ће црква Влади, као и 2015. године, доставити аргументоване примједбе због којих траже да се акт као непоправљив повуче из процедуре и у атмосфери дијалога започне рад у складу са препорукама и упутствима из обимног и веома комплексног мишљења Венецијанске комисије.
“Венецијанска комисија је у свом мишљењу била експлицитна у ставу да се мора покренути инклузивни дијалог са црквама и вјерским заједницама у раду на будућем закону. Прошло је већ два и по месеца, а дијалог није ни инициран. Не би ме чудило да и сутра будемо оптужени да смо против дијалога. Погледајте само расправе ових дана око учешћа представника политичких странака у радној групи за изборно законодавство. Нама уопште није било ни понуђено, а ни омогућено учешће у радној групи за израду Приједлога закона”, закључује Џомић.